Премијерно извођење мултимедијалног перформанса ЛЕТ остварено је 31. августа прошле године у алтернативном културном простору “Квака 22” у Београду уз позитивну реакцију публике.
Ово је друга сарадња Александре и Олге.
Први пут су наступиле заједно у октобру 2024. године у Галерији Неон у Београду, у оквиру групне изложбе ‘Мемориес: Лост & Фоунд’
Програм мултимедијалног перформанса „Лет“ састоји се из шест ауторских композиција Александре Бенгин за виолончело и електронику са њеног истоименог првог албума.
На перформансу, у комбинацији са инстументалном импровизацијом, између нумера биће изведене композиције Јутро, Чекање, Лет, Интермецо, Пад, Крај
Александра Бенгин је виолончелисткиња која живи и ради у Београду. Класично образовање стекла је на два инструмента, виолончелу и клавиру, завршивши студије на оба инструмента на Факултету музичке уметности у Београду.
Тренутно ради као спољни стални сарадник у Симфонијском оркестру РТС-а и члан је два камерна састава – Дуо Драгорад и Дуо Бенгин&Предолац.
Поред класичне музике, која јој је главна окупација, бави се и композицијом и импровизацијом на свом инструменту, виолончелу.
Олга Узикаева је плесна уметница рођена у Владивостоку, а тренутно живи и ради на релацији између Београда и Антверпена у Белгији где тренутно похађа мастер студије на Royal Conservatoire Atwerp / De Singel International Arts Center.
Делује на раскршћу плеса, театра покрета, визуелне уметности и технологије.
Њено стваралаштво истражује повезаност ума и тела кроз призму инстант композиције — извођења које се одвија у садашњем тренутку.
Улаз је слободан.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.