Овом приликом говориће књижевник Симон Грабовац и др Настасја Писарев, уредница програма.
Симон Грабовац (1955) је завршио Филозофски факултет у Новом Саду.
Био је члан редакције часописа Поља (1979‒1984) и главни и одговорни уредник издавачке делатности Новог зенита (Српски књижевни магазин и књиге) од 1992. до 1994. године.
Бавио се и драматуршким радом.
Основао (са З. Павловићем) позоришну групу Интервентна трупа Форгов (1989‒1990).
Био је уредник и селектор Малог позорја (1985‒1994) које је, с колегама, трансформисао у Интернационални фестивал алтернативног и новог театра ИНФАНТ, 1995. године.
Био је његов уметнички директор, селектор и извршни продуцент.
Аутор је концепта и уредник Новосадског летњег фестивала (1994, 1995. и 1996).
Драматург је представа Уроборос, Излог, Наше место,10 (Десетка) и аутор два либрета за модеран балет: Предсмртна љубавна песма и Најлепше певају заблуде.
За културно-уметнички програм РТС ‒ ТВ Нови Сад написао је неколико сценарија (Четврт века Поља, Војвођански песници, Данило Киш: Детињство, Триптихон…).
Поред књижевности бави се и промишљањем позоришта, посебно алтернативног, као и сродних феномена.
Објавио је преко тридесет књига, од тога петнаест песничких.
Серија трибина „Дневник о Црњанском” се студиозно бави делом и животом овог великана књижевности кроз предавања и разговоре, а гости су најбољи познаваоци књижевног стваралаштва Црњанског, од професора, теоретичара и критичара, до писаца-савременика.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.