Не пропустите изложбу радова Бошка Петровића у Музеју града Новог Сада

У Збирци стране уметности Музеја града Новог Сада у току је изложба посвећена чувеном новосадском сликару и таписеристи Бошко Петровићу.

културе.рс • 20. септембар 2023.

фото: културе.рс

Ова изложба, коју је приредила историчарка уметности и музејска саветница Јелена Бањац, приказује дела из фонда Музеја града Новог Сада – њих 37 од 39, колико их се чува у два одељења ове установе.

Дела су израђена различитим техникама и на изложби је приказано 14 уља на платну, папиру и картону, девет темпера, пет колажа и девет таписерија.

Избор дела овог аутора представљених на изложби у знатној мери приказују изразиту слојевитост и комплексност његовог стваралаштва.

„Пет својих радова је Бошко Петровић поклонио Завичајној галерији још 70-их и 80-их година прошлог века, темпере – скице за таписерије и колаже, 14 радова је откупљено од аутора за Збирку, док је девет дела поклонила његова ћерка, Вишња Петровић, поводом једног века од рођења њеног оца, који је обележен прошле године. Стога, овом изложбом изражавамо захвалност Вишњи Петровић на великом дару Музеју“, каже Јелена Бањац.

У оквиру програма изложбе биће приказан документарни филм „Сећање на Бошка Петровића“, аутора Филипа Маринковића, који је реализован поводом изложбе у Музеју Војводине „Бошко Петровић: скице за велика дела“ ауторке Драгане Гарић Јовичић.

фото: културе.рс

На интерактивном столу у галерији могу се погледати документарне фотографије Бошка Петровића из музејске архиве, али и велики број фотографија атељеа, радова, скица и крокија из личне хемеротеке-албума Бошка Петровића, која се чува у Галерији ликовне уметности Поклон збирци Рајка Мамузића, од којих су многе репродуковане у каталогу изложбе.

Осим сећања на једног од најзначајнијих војвођанских уметника, ова изложба је и присећање на још један значајан јубилеј – 60 година од оснивања Галерије савремених новосадских уметника у Музеју града, која данас носи име Завичајна галерија.

Управо је Завичајна галерија та која чува већину уметничких дела Бошка Петровића – она је својевремено била прва уметничка збирка у граду у којој је на музеолошким принципима проучавана савремена уметност у Новом Саду, почевши од педесетих година прошлог века па све до данас

Он је био и један од оснивача овог одељења установе, уз Милорада Балаћа, Јована Солдатовића, Стевана Максимовића Јожефа Ача, Анкицу Опрешник, Николу Граовца, Душана Миловановића, Миливоја Николајевића, Богомила Карлавариса, Милана Кечића, Милана Керца, Богданку Познановић и друге.

фото: културе.рс

Ко је Бошко Петровић?

„Он је један од наших најзначајнијих сликара и таписериста. Оснивач је радионице за израду таписерије „Атеље 61“ у Новом Саду, која је својевремено, била једина установа такве врсте у тадашњој Југославији, али и данас, у Србији. Петровићево интересовање за таписеријски медиј, између осталог, проистиче и из његовог става да је сврха уметничког постојања и рада у синтези ликовних и примењених уметности и архитектуре. Сматрао је да сликарство у савременом свету својим садржајем и формом треба да буде везано за амбијент како би се постигла већа хуманизација архитектонских простора“, наводи ауторка изложбе Јелена Бањац за Културе.рс.

Атеље је основан 1961. године.

Петровић се, између осталог, бавио ликовном педагогијом – предавао је у Школи за примењену уметност, сада Школа за дизајн „Богдан Шупут“, био је професор на Вишој педагошкој школи у Новом Саду, а потом је, средином седамдесетих, изабран за ванредног професора новосадске Академије уметности, где је остао ангажован до своје смрти, 1982. године.

„Тако да је он утицао на формирање више генерација ликовних стваралаца, уметника од којих многи, и данас живе и стварају у Новом Саду“, надовезује се Бањац.

Осим као сликар, таписеристa и педагог, Петровић је препознат и другачије – као левичар, идеалиста и покретач догађаја.

Године Другог светског рата дочекао је веома млад.

Након завршене Гимназије у Новом Саду, 1940. године уписао се на Академију ликовних уметности у Београду, али студије прекида због избијања рата.

Међутим, догодине се уписује на Академију ликовних уметности у Будимпешти са које је убрзо искључен због активности у Савезу комунистичке омладине Југославије и ухапшен, да би по повратку у Нови Сад био затворен у новосадској „Армији“.

Од 1941. до 1945. учествује у Народноослободилачкој борби, ангажован у Пропагандном одељењу главног штаба Војводине и као руководилац Одељења за документарне и уметничке изложбе Агитпропа.

фото: културе.рс

„Период Другог светског рата и школовања имао је много утицаја на њега“, истиче Јелена Бањац и додаје:

„Он је био комуниста, левичар читавог живота. То је говорио јавно и износио многе идеје у вези са тим“.

Једна од идеја за коју се залагао јесте да се у тадашњем систему пронађе место и за уметнике.

„Сматрао је да би професија уметника требало да нађе своје специјалистичко место у социјалистичком друштву и да је неопходно створити услове за рад ликовних уметника како би друштву дали најбоље резултате свог рада. С обзиром да су значајна дела дали само они уметници који су се искључиво бавили својим позивом, друштво би требало да путем државних наруџбина искористи максимум енергије и талента сваког уметника“, истиче Бањац.

Међутим, за његове идеје, које је годинама износио у многим интервјуима, тадашња држава није нарочито имала слуха.

„Тадашња дневна штампа веома је интересантна. Своје замерке је износио јавно. Једном приликом га је новинар упитао да ли је сносио последице због критика које је јавно износио, на шта је он рекао да никада није имао последице те да не критикује нешто јер жели да уништи већ из најбоље намере, зато што жели да побољша систем“, каже ауторка изложбе.

Прву самосталну изложбу приредио је у Галерији Удружења ликовних уметника у Новом Саду 1951. године.

Један је од оснивача и учесника уметничких колонија у Сенти, Бечеју, Бачкој Тополи и Ечкој.

Налази се и међу иницијаторима оснивања уметничких атељеа на Петроварадинској тврђави, а један је од оснивача и чланова уметничке групе „Група 57“ у Београду.

Две године пре своје смрти, 1980. изабран је за редовног професора Академија уметности у Новом Саду.

фото: културе.рс

Комплексна рестаурација

Међу делима која су тренутно изложена у Збирци стране уметности Музеја града Новог Сада, налази се  и слика „Људи“ из 1955. године.

Настала техником уља на папиру које је каширано на платно, због природног старења материјала и услова чувања дошло је до различитих оштећења слике – која су уједно показала и мане воштано-смолне смесе, која је била у употреби до 60-их година прошлог века, а којом је слика подлепјена.

Све је ово довело до пуцања спојева четири фрагмената папира од којих је слика састављена, уз различите деформације, док је, услед чађи и прашине из ваздуха, и потамнела.

Након комплексног процеса рестаурације и конзервације, који је предводила конзерваторка рестаураторка Музеја града Новог Сада Тамина Кесић у сарадњи са Мајом Јокмановић, из Архива Војводине, слици је враћен некадашњи сјај, а процес је завршен наношењем сатен лака у спреју, натезањем на нови слепи рам, након чега је израђен и нови украсни рам.

Све детаље овог комплексног процеса рестаурације можете погледати у оквиру изложбе, која ће у Збирци стране уметности бити отворена до 8. новембра.

#Атеље 61 #Бошко Петровић #изложба #Јелена Бањац #Музеј града Новог Сада #Нови Сад #рестаурација #таписерија

теме >

најновије >

Нада Савковић

филолог

Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.

Владимир Бајић

”Градитељи Новог Сада”

”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.

теме >

Дон Кихот: Роман овековечен балетом

27. март 2024.

мишљења >

најчитаније >

студенти >

”Део нас”: Отварање изложбе студената графичког дизајна у Галерији ”Форма”

16. април 2024.

сећања >

За њега су говорили да је ”неморалан и саблажњив”, а запамћен је као један од најбољих сликара своје генерације

9. април 2024.

имате вест?
пишите нам!