Нина Плавањац добитница награде Стеријиног позорја за оригинални домаћи драмски текст

Нина Плавањац, драмска списатељица из Београда, добитница је награде на Конкурсу Стеријиног позорја за оригинални домаћи драмски текст за 2024. годину за остварење „Име у пепелу” приспело под шифром Божур.

културе.рс • 28. фебруар 2024.

фото: Стеријино позорје

Жири који је радио у саставу Јелена Кајго, драмска списатељица (председница), Небојша Лапчевић, књижевник и Ђорђе Косић, драмски писац, одлуку је донео једногласно.

Такође, Жири је у ужи избор уврстио још четири текста Месец дана у Лидлу Филипа Вујошевића, Под њим небо Данила Бракочевића, Валињано Николе Југовића, И затвор је за људе Милана Тодорова, и препоручује их за инсценацију.

Нина Плавањац рођена је у Београду 1998. године.

Након треће године Филолошке гимназије, са 17 година, уписује Факултет драмских уметности у Београду, катедра драматургије, на којој дипломира 2019. године.

Представе на којима је радила као ауторка и драматуршкиња селектоване су и награђене на више регионалних и међународних фестивала: Охридско лето, Јоаким Фест, Фестивал Петар Кочић, Фестивал Јоаким Вујић, Скопско лето, Интернационални фестивал монодраме Битољ, Фестивал камерног театра Ристо Шишков, Виминацијум фест, Которски фестивал позоришта за децу…

Сем драмских текстова, пише и сценарије – ауторка је сценарија за кратке игране филмове Поход на Мјесец и Кашика у режији Марка Џамбића, и Девојка и мачка, Желим само да ме нађу и На далеки пут у режији Лазара Вранића, као и позоришне и филмске критике и поезију.

Похађа мастер академске студије на Катедри позоришне и радио режије на Факултету драмских уметности. Живи и ради у Београду.

#награда #Нина Плавањац #Нови Сад #Стеријино позорје

вести >

најновије >

Душко Стојановић

академски сликар и графичар

Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.

Вида Огњеновић

редитељка и књижевница

„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.

теме >

„Сеоба Срба“ какву данас познајемо није била она коју је патријарх желео: Прича о слици Паје Јовановића

17. август 2026.

мишљења >

најчитаније >

студенти >

Отворена завршна изложба студената АУНС: Додељене годишње награде

15. јул 2026.

сећања >

Слава, трагедија и доброчинство: Животна прича Меланије Бугариновић

21. март 2026.

имате вест?
пишите нам!