Нова година ”куца на вратима” – али коме?

Да Нова година почиње 1. јануара оставили су нам у наслеђе стари Римљани, који ни сами нису одувек тај датум сматрали почетком нове године.

културе.рс • 30. децембар 2023.

културе.рс

Испрва су је прослављали 1. марта, негде око пролећне равнодневице, у време када се природа буди а дан постаје дужи од ноћи. Тек средином другог века пре наше ере прослава је премештена на 1. јануар, дан када су се приређивале свеопште баханалије у част бога Јануса. 

Јанус је један од најстаријих римских богова, и пре него што је постао бог почетка и краја свих ствари, био је бог светла и Сунца. Разлог да се повеже Јанус и почетак Нове године је очигледан, и свима је било на тај дан важно да у добром расположењу и лепим жељама, дочекају Нову годину као симбол нових нада за будућност. 

Та  симболика се није променила до данашњих дана.

Календарски почетак Нове године, што се коначно поклопило и са прославом, догодио се када је Јулије Цезар увео нови, по њему названи Јулијански календар и прогласио 1. јануар за почетак нове године.

На прославу Нове године у хришћанској култури није се гледало благонаклоно, јер је она на неки начин симболизовала стара паганска веровања и обичаје. За почетак нове године узимао се Божић, дан Христовог рођења, који сам по себи јесте симбол почетка, али много дубљег, метафизичког значења. 

Тек увођењем новог, реформисаног, Грегоријанског календара 1582. године, прослава Нове године 1. јануара се враћа на велика врата у католичком свету. 

Британци тек 170 година касније прихватају овај, нови календар и тек тада престају да Нову годину дочекују 1. марта.

Већина држава је Грегоријански календар усвојила као свој административни календар, и све оне „званично” дочекују Нову годину истог дана.

Постоје ли два датума Нове године

Уствари – не постоје. 

Нова година је увек седам дана после Божића, који се прославља 25. децембра. Ствар је у календару, тј. у његовом читању. Датум када се прославља Божић је увек 25. децембар, као што и Нова година увек почиње 1. јануара. Датум је исти али не и дан и ево како је „збрка” настала.

Новостворена држава Краљевина Срба Хрвата и Словенаца, усвојила је у административну употребу грегоријански календар. У Србији је до тада као и у Српској православној цркви важио јулијански календар. Разлика између ова два календара је тринаест дана.

У Цариграду је 1923. одржан сабор који је требало да реши питање календара јер је питање прославе великих празника по два пута постао и културолошки али и економски проблем.

На Сабору је реформу календара изложио Милутин Миланковић, а прорачун предлога израдио је средњошколски професор математике Максим Трипковић.

Ова редакција новог календара, позната као Новојулијански календар или Миланковићев календар, је трећа и најтачнија верзија календара, што се рачунања времена тиче. 

Неколико помесних православних цркава као што су на пример, Румунска и Грчка су прихватиле ово решење, док су нека цркве одлуку одложиле због сложених верско – политичких односа у земљи.

И Српска православна црква се залагала за усклађивања календара, још двадесетих година прошлог века, али када је из Загреба стигла жалба да прослава православних празника штети трговини и привреди, прорадио је инат и народ није хтео да чује ни за какве промене. 

Наставио је да слави своје празнике по „старом” Јулијанском календару и сваки покушај цркве за усклађивање календара је обустављен.

Да решимо збрку

Приликом обележавања великог хришћанског празника Божића, 25. децембра, могу се чути честитке упућене свим хришћанским црквама које празник прослављају по грегоријанском календару. Међутим, овај календар користи само Католичка и протестантске цркве. 

Све православне цркве које су прешле на „нови” календар прешле су на Новојулијански односно Миланковићев. У случају ова два календара датум и дан прославе и Божића и Нове године се поклапају, а разлика у једном дану појавиће се тек 2800. године.

На питање да ли се Нова година слави 1. а Српска нова година 14. јануара, одговор је – не. 

Нова година је увек 1. јануара али не истог дана, само што ми читамо календар који је у административној употреби, Грегоријански.

Значи, Божић је увек 25. децембра а Нова година седам дана касније и у једном и у другом а и трећем календару. Исти је датум али не и дан.

А остали

Многи народи не користе соларни, већ лунарни или соларнолунарни календар. Како је то рачунање времена другачије и не заснива се на кретању земље око сунца, већ се везује за месечеве фазе, година траје краће па и новогодишње празновање не пада сваке године у исти дан. 

Но, није то једина разлика.

Индија је земља са преко милијарду становника у којој је званични језик Хинду али се у њој говори око 780 језика, и слави око десет Нових година у зависности од дела земље и локалних религијских обичаја, хиндуистичких или будистичких. 

Најмање становништва, свега око 2,3 одсто слави Нову годину 1. јануара по грегоријанском календару. И мада се у неким великим градовима приређују спектакуларни дочеци, то је више туристичка атракција. 

Највише Нових година дочекује се средином априла али у средишњој Индији то пада крајем октобра. 

У Ирану, Нова година или Норуз, како они називају овај празник, слави се 20. или 21. марта, и везана је за тренутак доласка пролећа. Сматра се да је овај облик прославе осмислио још пре две и по хиљаде година Кир Велики. 

Норуз се осим Ирана почетком нове године сматра и у Авганистану, Таџикистану, Сирији, Ираку и другим земљама тог дела света. 

Главни догађај је окупљање око трпезе на којој мора бити седам предмета и јела на слово С, али и офарбано јаје, свећа и огледало. Као и код других народа најважније је свима пожелети срећу и понадати се бољој будућности. И када год би неком пожелели срећу, молили би се да им сваки дан буде као Норуз.

Копти и Етиопљани хришћани везани су за Јулијански календар, а Нову годину прослављају 11. септембра.

За разлику од других народа Јевреји,  Рош Хашану – Нову годину, не светкују у весељу. То је време посвећено присећању на грехе и покајање, на кога позивају звуци шофара који подсећају на плач. Светкује се у јесен, а завршава Јом Кипуром, празником помирења народа са богом.

Код Кинеза,  су ово карневалски дани змајева и црвених лампиона. Први дан кинеске Нове године, по традиционалном кинеском лунарном календару, почиње на млад месец, који се појављује између 21. јануара и 20. фебруара. 

Овог дана поздрављају се божанства  и приређују ватромети. Ватромет који је главно обележје новогодишње ноћи, део је кинеске традиције везане за овај празник.

Било када да се слави, било ког дана, датума, месеца, Нова година је дан наде у бољу будућност.

#културе.рс #Нова година #Нови Сад

теме >

најновије >

Нада Савковић

филолог

Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.

Владимир Бајић

”Градитељи Новог Сада”

”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.

теме >

Дон Кихот: Роман овековечен балетом

27. март 2024.

мишљења >

најчитаније >

студенти >

Недеља шпанског језика у Новом Саду: Стручни скупови, радионице и предавања

13:15

сећања >

За њега су говорили да је ”неморалан и саблажњив”, а запамћен је као један од најбољих сликара своје генерације

9. април 2024.

имате вест?
пишите нам!