Ово познато дело изводиће 200 извођача, укључујући Оркестар Опере, Хор, Балет и Дечји оперски студио.
Од првог извођења у СНП-у 1921. године, Мадам Батерфлај видело је преко 80.000 гледалаца у чак 6 поставки.
На великој сцени Јован Ђорђевић, Ћо-Ћо сан тумачиле су између осталих и диве југословенске опере Радмила Бакочевић и Вера Ковач Виткаи, а на премијери 1974. и једина ученица легендарне Марије Калас, јапански сопран Јоко Сато.
Режију нове поставке потписује Александар Николић, који истиче да Мадам Батерфлај почиње као љубавна мелодрама, али завршава као породична трагедија.
„Значајно ми је да публику подсетимо колика је деликатност људског бића и са коликом пажњом треба да гледамо на оне поред нас јер сносимо одговорност за друге. Пинкертон се дивно забавља у Јапану, али он баш као и атомска бомба која ће касније пасти на Нагасаки, у ком се и дешава ова опера, разара породицу, дом и мало цветно царство Мадам Батерфлај”, каже Николић.
Трибина под називом „Позоришни разговори: Проклета, али срећна”, намењена за све љубитеље опере и оне који желе да се упознају детаљније са Мадам Батерфлај, одржаће се у суботу 9. маја од 20.30 у Горњем фоајеу сцене „Јован Ђорђевић”.
Том приликом ће поред редитеља Александра Николића и диригента Микице Јевтића о опери говорити почасна гошћа Вера Ковач Виткаи и презентер Милорад Стокин, а најпознатије арије и дуете изводиће Љупка Рац, Младен Продан, Стеван Каранац и Данијела Јовановић.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.