У власништво Музеја Српске православне епархије будимске путем поклона 2023. године доспело је једно изузетно вредно дело које се на особен начин везује за Сентандреју и њену историју.
Ради се о слици једног од најистакнутијих српских сликара Уроша Предића (1857–1953) са представом Светог Георгија која је настала 1902. године и коју је Предић поклонио сентандрејском трговцу Стевану Вујићу и његовој супрузи Олги поводом венчања и породичне славе.
Наиме, Вујићева супруга Олга Барић, родом из Панчева, била је у сродству са Урошем Предићем.
Галерија Матице српске је пре неколико година приредила велику монографску изложбу о Урошу Предићу коју су заједнички реализовали Игор Борозан и Снежана Мишић.
„Тада су заиста направљена велика истраживања и чинило нам се да смо те 2022. представили јавности све оно што се зна о Урошу Предићу, а онда се, сасвим изненада, у Сентандреји, појавила једна нова слика, једно дело које премијерно представљамо новосадској публици, дело које није само икона и представа Св. Ђорђа него и много више од тога. То је дело које говори о везама Уроша Предића са Сентандрејом, о везама Уроша Предића и породице Вујић, о породици Вујић и њеном месту у Сентандреји“, истакла је управница Галерије Матице српске Тијана Палковљевић Бугарски.
„Познато је да је цветно доба Сентандреје ипак тај 18. век, период после Велике сеобе Срба. Ту се формирао један богат, добростојећи грађански слој, а представници тог слоја били су трговци. Срба је у 19. веку у Сентандреји бивало већ све мање и мање, али ми смо знали за Стеву Вујића, Сентандрејца који је био трговац, а једно време и председник црквене општине. Једно време имао је радњу на главном тргу Сентандреје и са великим словима на мађарском језику било је исписано Радња Стеве Вујића. Међутим ни слутили нисмо да та породица крије једно дело Уроша Предића и да постоје блиске везе између породице Вујић и породице Предић”, напоменуо је директор Српског црквеног музеја у Сентандреји Коста Вуковић и додао:
„Када је Рита Вујић, унука Стеве Вујића поклонила ово дело музеју наша намера је била да истражимо тај породични контекст. Она је дело Уроша Предића поклонила Српском црквеном музеју из тог личног сегмента, да остане сећање на ту значајну сентандрејску породицу.“

На јесен 2024. године представљена је посебна тематска изложба у Сентандреји на којој су, поред слике Уроша Предића, били изложени и одређени породични документи и фотографије Стевана Вујића и Олге Барић.
Слика Уроша Предића је већ више од једног века чувана у Сентандреји и чинила је драгоцено благо сентандрејске породице Вујић.
За постојање тог Предићевог рада у научној јавности, све донедавно, није се ни знало, међутим, напорима Музеја у Сентандреји и захваљујући сарадњи са Галеријом Матице српске, ова слика је први пут изложена у Србији и доступна широј јавности.
Стеван Вујић је имао трговачку радњу на главном тргу Сентандреје, а после је имао неколико трговина и у Будимпешти.
Он је једно време био и председник Српске црквене општине у Сентандреји.
Слику Уроша Предића поклонила је Српском црквеном музеју у Сентандреји унука Стевана Вујића, Рита, са жељом да се она сачува за будућа поколења и да сведочи о српској заједници и о породици Вујић у Сентандреји.
Аутори изложбе су др Коста Вуковић, директор Српског црквеног музеја у Сентандреји и др Снежана Мишић, музејска саветница Галерије Матице српске.
Слика са представом Светог Георгија, заједно са документарним фотографијама и материјалом, биће изложена у Соби за препуштање уметности у Галерији Матице српске до 30. августа.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.