У 2026. годину, Галерија је ушла са великом изложбом Лазара Возаревића, у оквиру које су посетиоци, до краја јануара, могли да виде готово целокупан легат Галерије Лазар Возаревић из Сремске Митровице, а од почетка фебруара актуелна је поставка „Ко/Је Тело?“, настала након вишемесечног уметничког и истраживачког процеса у којем су новосадски средњошколци били аутори, истраживачи и покретачи тема које их се тичу.
У светлу обележавања два века Матице српске, 16. фебруара ће бити отворена изложба „Уметничка збирка Матице српске“.
„Изложба ће бити отворена на дан када је Матица српска основана 1826. године. Ова поставка представиће сва она уметничка дела која су део збирке Матице српске. У оквиру наше колекције бринемо и о једном делу збирке Матице српске. Тај највећи део се излаже у Матици, у свечаним салонима, а међу делима су портрети значајних личности. Покушали смо кроз различите теме објаснимо феномене везане за Матицу“, истакла је управница Галерије Матице српске Тијана Палковљевић Бугарски.
Од априла публика ће имати прилику да се упозна са четворицом уметника на изложби „Калеидоскоп“ која ће представити радове Милана Соларова, Ратка Кулића, Драгомира Угрена и Младена Маринкова, који су уписани као дародавци и добротвори ГМС.
Након тога ће бити представљена Поклон збирка Маре Огњановић, камерна изложба, на којој ће бити представљено нешто више од 60 личних предмета новосадске добротворке.
„То је прича о једној жени, о једном времену, о грађанском Новом Саду друге половине 20. века, тако да ћемо завирити у њен приватни амбијент и упознати жену која је била велики добротвор, хуманиста, и неко ко је заиста заслужио пажњу. Изложба ће се одржати у свечаном салону“, додала је Палковљевић Бугарски.
Током лета посетиоце очекује монументална изложба „Уметност у служби вере: сјај и слава Карловачке митрополије“, којом ће бити указано на дугу и богату традицију Карловачке митрополије као духовног и културног стуба српског народа у Хабзбуршкој монархији.
Као један од кључних носилаца идентитета, просвете и уметности, Митрополија је обликовала простор у коме су вера и уметнички израз деловали у нераскидивој спрези.
„Кроз феномен Карловачке митрополије покушаћемо да укажемо на то шта је она значила кроз 18, 19. и 20. век, те како и даље учествујемо у феномену Карловачке митрополије. Представићемо дела из наше колекције, те из колекције Музеја Српске православне цркве у Београду, Загребу, Сентандреји, Темишвару, и показати оно најбоље од уметничких дела из тог периода, која илуструју феномен Карловачке митрополије“, најављује управница ГМС.
Другу половину године и Дан Галерије Матице српске обележиће монографска изложба уметника 19. века Аксентија Мародића, која ће указати на значај и важност овог уметника и његовог сликарства.
Биће представљен животни и стваралачки пут овог уметника, од првих сликарских корака у радионици Петра Пилића у Сенти, преко бечке Академије уметности, путовања по Европи (Италија, Немачка), развоја његовог уметничког израза, до последњих радова са почетка 20. века.
Посебно ће бити истакнута уметникова веза са Матицом српском за коју је урадио велики број репрезентативних портрета Матичиних председника, задужбинара и добротвора, као и рад на иконостасу храма Светих архангела Михаила и Гаврила манастира Ковиљ, који представља његово најрепрезентативније сликарско остварење.
„Велика монографска, ретроспективна изложба Аксентија Мародића, једног од првих привилегованих сликара Матице српске, који је урадио бројне портрете председника и часника, с тим што ће акценат бити на великом пројекту, који радимо већ неколико година уназад, у сарадњи са Покрајинским заводом за заштиту споменика и културе, а то је конзервација и рестаурација иконостаса из манастира у Ковиљу, који је пре неколико година расформиран“, најављује Тијана Палковљевић Бугарски.

Манифестације и гостујуће изложбе
Гостујуће изложбе и манифестације одржаће се и током текуће године.
Изложба Мат(р)ица аутора др Данила Вуксановића, која представља спој историјских артефаката везаних за историју Матице српске и српску ликовну уметност, и савременог ликовног исказа насталог на тим темељима, биће отворена у Српском црквеном музеју у Сентандреји.
Током лета традиционално ће се одржати манифестација Лето на Тргу галерија 2026. у сарадњи са Спомен-збирком Павла Бељанског и Галеријом ликовне уметности поклон збирке Рајка Мамузића.
Биће обележен и Месец франкофоније, Међународни дан музеја, Европска ноћ музеја и Дани европске баштине богатим програмима за све узрасте.
Током маја одржаће се и дечја изложба која је резултат едукативног програма посвећеног уметнику Лазару Возаревићу и креативних радионица које се одржавају суботом.
Уз наведене програме одвијаће се и све редовне активности као што су Заштита фонда ГМС, Дигитализација фонда ГМС, Едукативни програми за децу Путоказ кроз свет уметности и младе Ко/Је Тело?, радионице Култура за здравље – Култура „на рецепт“ и издавачка делатност.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.