Стручни жири за доделу награде „Дејан Медаковић“, на челу са др Бошком Сувајџићем као председником, донео је једногласну одлуку да награду „Дејан Медаковић“ издавачке куће „Прометеј“ за 2025. годину додели књигама Миливоја Павловића „Десет портрета и десет разговора” у издању Службеног гласника, и Бранка Златковића „Мале приче о Вуку Караџићу (од 1825. до 1832)” у издању Института за књижевност и уметност.
У Павловићевој књизи „Десет портрета и десет разговора”, која се може сврстати у поднжанр документарне књижевности, најбоље одлике журнализма и белетристике доводе се у блиску везу.
„Ефемерност новинарског штива се превазилази на методе, средства и алате науке о књижевности. Од својих саговорника, Павловић је настојао да чује и запише исказе од значаја за тумачење њихових дела, али и детаље које творе дијахронијску панораму једног сложеног периода у развоју српског друштва (између сеоба и деоба). Ови разговори имају прецизну анотацију (датум, место), али и описе друштвених, па и политичких значајки које су утицале на смер развоја земље”, наводи се у образложењу.
Књига доноси и обиље непознатих и добро изабраних појединости из живота Павловићевих саговорника, укључујући скривене делове личних дневника, фрагменте из преписке, затим из предсмртних опорука, из посвета исписаних другима или примљених итд.
У ретка сведочанства спадају фотографије и документа из породичне архиве, као и аутографи.
Посебну вредност књизи додаје и њена звучна димензија: у техници QР кода, једноставној за коришћење уз помоћ мобилног телефона, дати су звучни фрагменти у којима Павловићеви саговорници казују о свом животу или читају одломке из својих дела.
Милош Црњански и Скендер Куленовић тако у целини говоре своје вечне поеме Ламент над Београдом и Стојанка мајка Кнежопољка.
„Мале приче о Вуку Караџићу“ мале су само по жанровској усмерености ка причи из живота, биографској цртици, пословици, анегдоти, породичном предању.
„У свом обухвату, оне демонстрирају монументалан захват и импресиван истраживачки напор. Како би успоставио могућу биографску приповедну целину аутор је проучио обиман корпус деветнаестовековне и потоње литературе – историографски извори, мемоари, биографије, аутобиографије, путописи, књижевне и историјске полемике, књижевне критике, преписка, знатан део савремене периодике, полицијска документа, црквени протоколи итд. У процесима обраде разноврсног литерарног материјала, у Златковићевој књизи ишчитавају се сложени односи који владају између усмене и писане традиције”, наводе из Прометеја.
У сва три тома своје књиге „дубоке оданости Вуку Стеф. Караџићу“, Бранко Златковић пише хронику једног времена, засновану на чињеницама, али и есејизирану биографију, узбудљиви историјски роман, детективску причу, бравурозан сплет анегдотских казивања, уносећи у наративне стратегије свога казивања карактеристичне детаље причања из живота и породичног предања, обрте шаљивих причица, тананост лирског животописа.
Награда ће бити свечано уручена у Новом Саду, у суботу 10. јануара 2026. године, на Дан оснивања Прометеја.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.