Од најзначајнијих уметника до канте за кишницу: Павиљон ”Цвијета Зузорић” чека боље дане

Ликовна уметност одиграла је велику и значајну улогу у процесу уједињавања југословенских народа и стварању јединственог културног простора.

културе.рс • 5. јун 2024.

културе.рс

Југословенске изложбе, као најпознатија културна манифестација, организована  у различитим формама, почевши од 1904. године, биле су културни процес који је требао да подстакне и афирмише југословенску идеју.

Током трајања Прве југословенске изложбе одржан је Конгрес југословенске омладине и Конгрес писаца и новинара Србије, Хрватске, Словеније и Бугарске.

Било су то времена у којима је водећа идеја била идеја зближавања и уједињења Јужнословенских народа, а Изложба је требала не само да иницира него и да манифестује ту идеју.

Прва Југословенка изложба одржана је у Београду 1904. године, следећа две године касније у Софији а трећа 1908. године у Загребу.

Организација ове изложбе, која је демонстрирала југословенско јединство на територији Аустро-Угарске, био је врло храбар гест.

Четврта Изложба уместо у Љубљани, због сложености политичке ситуације и анексионе кризе, одржана је у Београду. Одзив хрватских уметника био је велик упркос саопштењу полиције да ће се њихово учешће на овој изложби сматрати непослушношћу према Аустро – Угарској.

Ове изложбе имале су велик значај и поред разних неслагања уметника, по питању, да ли културно стваралаштво треба да остане у оквирима националног или оно треба да крене путем интегралног југословенства.

Било је то и време када су основана многа ликовна удружења попут Ладе, Медулића и других.

Наредне две, и последње Југословенске изложбе, одржане су у другачијим околностима, када је јединство југословенског културног простора постало реалност стварањем нове државе, Краљевине СХС.

Пета по реду изложба одржана је 1922. године у склопу свечаности поводом женидбе краља Александра Карађорђевића, а последња у Новом Саду, пет година касније, пратила је прославу стогодишњице Матице Српске.

Југословенске изложбе прерасле су у Пролећне изложбе „Цвијете Зузорић” и прва је одржана 1929. године.

фото: УЛУС

Удружење пријатеља уметности Цвијета Зузорић”

Како није постојао простор у којем би се одржавале изложбе, јер су се све до изградње павиљона на Калемегдану организовале углавном по гимназијским салама, на иницијативу уметника коју је подржао начелник Уметничког одељења Министарства просвете Бранислав Нушић, 1922. године основано је Удружење Пријатеља уметности.

Удружење је понело име Цвијета Зузорић, по дубровчанки , рођеној половином 16. века, богатој племкињи која се бавила трговином али је била познатија као песникиња, мецена уметника и њихова инспирација.

Циљ Удружења био је да сакупи новац за изградњу уметничког павиљона, а београдска општина је за ове потребе поклонила земљиште на Малом Калемегдану.

Изградња је почела 1927. године, по пројекту архитекте Бранислава Којића, у стилу artdeco.

Средства су се прикупљала на разне начине. Првенствено су ту били богати дародавци попут Михајла Пупина, Ђорђа Вајферта и других. Организована је и лутрија, али посебно место заузима бал, организован фебруара 1923. године , какав до тада Београд није видео.

Нацрт Душана Јанковића, фото: lepotazivota.rs / Мајда Сикошек

Предлог је дао Бранислав Нушић а у организационом одбору нашли су се писац и новинар Станислав Винавер, вајар Тома Росандић, карикатуриста и ликовни критичар Пјер Крижанић,  Криста Ђорђевић велика добротворка и сестра од стрица Саве Шумановића и многи други, а  име овом фантастичном балу  „Хиљаду и друга ноћ” дао је књижевник Гвидо Тартаља.

Бал се одржао у Хотелима „Касина” и „Париз” на Теразијама чије су сале за ову прилику биле повезане једним тунелом. Сале су биле украшене сликама и декорацијама уметника Младена Јосића, Душана Јанковића, Бете Вукановић, Петра Добровића, а пролаз између хотела осликао је Пјер Крижанић.

На балу је и балетски ансамбл Народног позоришта извео је „Собареву метлу” балетску гротеску коју је за ову прилику компоновао Милоје Милојевић.

Био је то бал о којем ће се годинама причати. Чист приход од сакупљених прилога износио је вртоглавих 150 хиљада динара, од којих је део усмерен за изградњу павиљона а део као помоћ  за школовање младих уметника.

Павиљон је отворен 1928. године и у њему су се одржавале Пролећне и Јесење изложбе али и друге културне манифестације.

Завод за заштиту споменика културе града Београда

УЛУС

Завод за заштиту споменика културе града Београда

Удружење ликовних уметника и Павиљон Цвјета Зузорић”

Удружење ликовних уметника основано је 1919. године а основао га је део уметника који су петнаест година раније у неким другим околностима основали Друштво српских уметника Лада међу којима су Урош Предић, Бета Вукановић, Марко Мурат, Ђорђе Јовановић, Симеон Роксандић и други.

Први председник Удружења био је Урош Предић, а само Удружење за разлику од уметничких група ствараних на основу заједничких афинитета било је у ствари еснафско удружење, које је за циљ имало заштиту духовних и материјалних интереса својих чланова као и заштиту уметности у целој земљи.

Велик значај за уметнички живот земље јесте одиграла изградња павиљона „Цвијета Зузорић”, у којем је 1929. године одржана прва Пролећна изложба уз учешће уметника са целог југословенског простора. Представници УЛУ су учествовали у раду селекционе комисије и жирија свих годишњих изложби које су се одржавале у овом павиљону све до 1941. године.

фото: УЛУС

Након ослобођења Београда у Другом светском рату, новембра 1944. Удружење је обновило свој рад, а годину дана касније оно прераста у Удружење ликовних уметника Србије и добија на коришћење Уметнички  павиљон  „Цвјета Зузорић” и преузима излагачки програм павиљона.

Од педесетих година 20. века Павиљон је своја врата отворио и изложбама страних уметника када је приређена изложба дела Пикаса, Матиса, Шагала и других представника модерне уметности, као и изложба вајара Хенрија Мура.

Тих година самосталне изложбе одржали и су и домаћи уметници  Мића Поповић и Милан Коњовић .

Десетак година касније уведене су и награде, и тако су Пролећна и Јесења изложба које трају у континуитету од 1928. године добиле нову димензију.

Удружење добија још један изложбени простор и поред Павиљона „Цвијета Зузорић”, Галерија УЛУС у Кнез Михајловој улици два су еминентна излагачка простора   отворених за све.

културе.рс

културе.рс

културе.рс

културе.рс

културе.рс

културе.рс

Како је данас

УЛУС је данас гломазно удружење, које има врло компликовану структуру и велики број чланова који је подељен на четири секције, истакао је за Културе.рс председник УЛУС-а Војислав Клачар.

У павиљону „Цвијета Зузорић” данас се редовно одржавају изложбене активности, међу којима су Пролећна изложба, изложба секција УЛУС-а и друге, у оној мери у којој то омогућава ситуација у овом објекту који прокишњава, има видна оштећења, а у којем се пре неколико година догодио и пожар.

До овога је дошло услед „вишедеценијске небриге”, а последња реконструкција урађена је пре пола века, давне 1974. године. 

Том приликом павиљон је значајно изменио свој изворни облик – добио је дупле зидове, затворени су му прозори, додате су галерије, како би се повећао излагачки капацитет. Уклоњен је стаклени кров, као и витраж са алегоријском представом уметности, дело Васе Поморишца.

Нестала је и фреска, упечатљив детаљ  уређења ентеријера,  са алегоријским представама разних грана уметности на плафону главног улаза, рад сликара Живорада Настасијевића.

културе.рс

културе.рс

културе.рс

Где је запело?

„Године 2011, ступио је на снагу Закон о јавној својини који предвиђа да објекти не могу припадати удружењима грађана, као што је УЛУС, и самим тим отворено је питање о томе како ћемо га користити”, истиче Клачар.

Након година немара и недостатка средства, нерешено имовинско питање је пролонгирало питање обнове овог културно-историјског здања од великог значаја не само за Београд, већ и уметничку сцену Србије.

„У једном тренутку појавио се план детаљне реконструкције, али то на крају није урађено. У међувремену смо добили средства за санацију крова, који прокишњава”, напомиње.

„Свакако, како су се мењале различите управе и политички системи, дошли смо до тога да је главно питање ко заправо управља и ко користи тај простор. Желели бисмо да нам држава омогући да то буде простор који припада УЛУС-у, у којем бисмо могли да обављамо нашу делатност – организујемо изложбе и промовишемо садржаје који афирмишу уметност и културу”, закључио је председник УЛУС-а Војислав Клачар.

#београд #војсилав клачар #историја #павиљон цвијета зузорић #удружење ликовних уметника србије #улус

теме >

најновије >

Нада Савковић

филолог

Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.

Владимир Бајић

”Градитељи Новог Сада”

”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.

теме >

Свечано отворена Спомен-збирка Павла Бељанског: ”Филантропија као врхунски чин патриотизма”

18. јун 2024.

мишљења >

најчитаније >

студенти >

Изложбе студената завршне године Академије уметности 

18. јун 2024.

сећања >

„Реч реформа, у Србији беше само она реч којој значење нико није дубље осећао, а мало ко ју је и разумевао”: Стерија, писац и реформатор који је био испред свог времена

1. јун 2024.

имате вест?
пишите нам!