Осморо писаца у најужем избору за награду „Александар Тишма”

На овогодишњем конкурсу за Међународну награду за књижевност „Александар Тишма” коју сваке друге године додељује Фондација „Александар Тишма”, номиновано је 48 писаца са различитих меридијана света.

културе.рс • 27. мај 2024.

фото: Pixabay

Након сабирања бодова жирија, у чије су саставу Илма Ракуза (председница), Карл-Маркус Гаус, Владислава Гордић Петковић, Матијас Енар и Ласло Мартон, четворо писца поделило је пето место, па је најужи избор проширен са петоро на осморо писаца. 

У ужем избору за целокупан књижевни опус се налазе: Сесил Вајсброт, Слободан Шнајдер, Ласло Вегел, Сергеј Жадан, Анџеј Стасјук, Татјана Цибулеак, Александар Хемон и Семездин Мехмединовић.

Награда ће бити уручена лауреату 24. јуна на свечаности у Матици српској у Новом Саду у години великог јубилеја у којој српска и светска књижевност обележавају 100 година од рођења Александра Тишме.  

Награда се састоји од новчаног износа (10.000 евра) и дипломе коју потписују председник Управног одбора Фондације и председник жирија. Досадашњи добитници Међународне награде за књижевност „Александар Тишма” су Ласло Дарваши (2019) и Давид Албахари (2022).

Фондација „Александар Тишма” основана је у августу 2016. 

Мисија Фондације је афирмација, популаризација и проучавање дела и личности књижевника и академика Александра Тишме, а једна од основних активности Фондације је додела Међународне награде за књижевност „Александар Тишма”. 

Награда се додељује сваке друге године најбољем светском писцу за укупно или појединачно књижевно дело написано и објављено на било ком светском језику, а преведено и објављено на једном од европских језика – немачком, енглеском и француском.

#александар тишма #књижевност #награда #нови сад #фондација

вести >

најновије >

Нада Савковић

филолог

Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.

Владимир Бајић

”Градитељи Новог Сада”

”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.

теме >

Свечано отворена Спомен-збирка Павла Бељанског: ”Филантропија као врхунски чин патриотизма”

18. јун 2024.

мишљења >

најчитаније >

студенти >

Изложбе студената завршне године Академије уметности 

18. јун 2024.

сећања >

„Реч реформа, у Србији беше само она реч којој значење нико није дубље осећао, а мало ко ју је и разумевао”: Стерија, писац и реформатор који је био испред свог времена

1. јун 2024.

имате вест?
пишите нам!