Отворена електронска изложба о Стјепану Митрову Љубиши у Библиотеци Матице српске

Библиотека Матице српске је приредила електронску изложбу поводом обележавања 200 година од рођења књижевника, политичара и публицисте Стјепана Митрова Љубише.

021.рс • 5. јун 2024.

фото: Википедија

Поставка, коју чини попис изабраних дела Стјепана Митрова Љубише, текстови и публикације о њему, може се погледати до 23. јуна у јавном каталогу Библиотеке и на њеном веб-сајту.

Ауторка изложбе је Татјана Богојевић, уредник Селимир Радуловић.

Стјепан Митров Љубиша потиче из херцеговачке породице јунака и свештеника. 

Основну школу слушао је на италијанском и народном српском језику. 

Свој програм изнео је на Бокешкој скупштини (1848), залажући се за: равноправност језика, право вероисповести у свим конфесијама и економски развој Боке и Далмације. 

Био је један од најистакнутијих чланова Народне странке, више пута бокељски представник на Далматинском  сабору и саборски представник на Царевинском већу у Бечу. 

На отварању ЈАЗУ (1867) говорио је о важности братства словенских народа. 

Сарађивао је са Јованом Ристићем, књазом Николом Петровићем, Валтазаром Богишићем и другим значајним личностима. 

Умро је у Бечу, 1878. године. 

Сахрањен је поред Вука Караџића и Бранка Радичевића, уз надгробну реч Лазе Костића. 

Посмртни остаци пренети су и сахрањени у Будви (1885).

Објављивао је чланке и књижевне радове у бројним часописима: Српско-далматинском магазину, Акркиву за повештницу југославенску, Народном листу, Дубровнику: забавнику Штионице дубровачке, Орлу, Календару Матице далматинске, Праву, Гласу Црногорца, Отаџбини, Застави, Српској зори и др. 

Приредио је латинично издање Горског вијенца (1868). 

Књижевни рад започео је преводима са латинског и италијанског. 

Код Драгутина Претнера у Дубровнику издао је прву књигу Приповјести црногорске и приморске, 1875. када је скренуо на себе пажњу ученог света. 

Његова најпознатија приповетка Кањош Мацедоновић драматизована је  више пута. 

Целокупна дела објављена су 1928‒29, а Сабрана дјела, 1985. и 2022. 

Дела су му преведена на чешки, руски, енглески, пољски, италијански, немачки, румунски, бугарски, мађарски, француски и албански. 

Посебна издања приповедака објављена су на италијанском.

#библиотека матице српске #изложба #нови сад #стјепан митров љубиша

вести >

најновије >

Нада Савковић

филолог

Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.

Владимир Бајић

”Градитељи Новог Сада”

”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.

теме >

Свечано отворена Спомен-збирка Павла Бељанског: ”Филантропија као врхунски чин патриотизма”

18. јун 2024.

мишљења >

најчитаније >

студенти >

Изложбе студената завршне године Академије уметности 

18. јун 2024.

сећања >

„Реч реформа, у Србији беше само она реч којој значење нико није дубље осећао, а мало ко ју је и разумевао”: Стерија, писац и реформатор који је био испред свог времена

1. јун 2024.

имате вест?
пишите нам!