Отворена изложба Слободана Кнежевића Абија у Галерији Бел Арт

Новосадска Галерија Бел Арт и београдска Галерија Б2 кроз заједнички пројекат и две изложбене поставке представљају стваралаштво истакнутог новосадског ликовног уметника Слободана Кнежевића Абија.

културе.рс • 17. април 2024.

фото: Галерија Бел арт

Ове две изложбе концепцијски и хронолошки надопуњу пружајући целовит увид у богат уметнички опус овог аутора. 

Радови представљени на овим изложбама изведени у различитим техникама, настали су у периоду од 1976. до 2021. 

Осим графиком Кнежевић се бавио различитим медијима изражавајући јасно дефинисану ликовну мисао која је увек била заснована на одлучујућој улози линије као примарног изражајног елемента.

На отварању изложбе у Новом Саду представљајући Слободана Кнежевића Абија, Весна Латиновић, директорка Галерије Бел Арт, је указала да је у питању једна од најзапаженији уметничких фигура на југословенској и српској уметничкој сцени од осамдесетих година прошлог века до данас. 

Београдску и новосадску изложбу би требало посматрати као целину јер, по речима ликовног критичара Саве Степанова репрезентативно приказују опус овог уметника. 

Бојан Муждека, аутор изложбе у Београду определио се за радове настајале од средине седамдесетих година до данашњих дана који се шетају кроз различите медије и материјале, просторне и зидне радове и графике и на тај начин је, како је навео Степанов, успео да направи поставку у којој је могуће схватити целину и чврсту везу између свих радова и препознати персоналитет који има сваки Кнежевићев рад. 

фото: Галерија Бел арт

На новодсадској изложби Степанов као кустос определио се за новије радове који се односе на линију и то геометријску линију. 

Линија код Абија Кнежевића, како је нагласио Степанов, постоји од најранијих радова, од првих цртежа из циклуса „Ентеријери из Црне Горе“, на којима је линијом успео да ухвати атмосферу тог предела, али је линија више сугерисала однос према простору који је уметник имао. 

Из такве, танке линије су проистицали нови линијски продукти да би данас, како је указао Степанов, Кнежевић дошао до линије које су заправо штрафте, а распростиру се геометријски, он их гомила и оне све више личе на неке конструкције. 

То је сасвим примерено овом времену, не због изгледа и сензибилитета које Аби Кнежевић носи у себи, него оне данас имају посебно значење. 

Степанов објашњава да линија нуди рационализам, геометрију, конструкцију, што је сасвим супротно ономе што се дешава данас у свету где влада општа деструкција. 

Ове линије су зато на неки начин препорука коју уметник нуди нама, посматрачима и друштву како би се односили према свету у којем живимо, заправо то је рецепт за конструкцију неког новог, другачијег схватања света и мишљења о данашњем свету. 

фото: Галерија Бел арт

Те линије на Абијевим цртежима, како је рекао Степанов се ретко кад затварају, оне би да наставе свој пут изван тог папира, намењене су нама, нашој свести, друштву и имају примењену функцију да би смо се освестили и схватили уметност као нешто што покреће, што нам је потребно и због чега треба ценити рад Слободана Кнежевића Абија.

Слободан Кнежевић Аби (Бачко Добро Поље, 1948) завршио је Факултет ликовних уметности у Београду, одсек графике 1977. и магистарске студије 1979. у класи професора Марка Крсмановића. 

Члан је УЛУС-а и УЛУВ-а. 

Од 1980. био је запослен на Академији уметности у Новом Саду, од 1996. у звању редовног професора за предмет Графика са технологијом и Цртање са технологијом до одласка у пензију 1996. 

Током дугогодишње уметничке каријере излагао је графике, цртеже, „картоне“, скулптуре, колаже и слике на више од тридесет самосталних изложби у земљи и иностранству и преко три стотине колективних изложби. 

Добитник је седамнаест награда за графику и сликарство.

Изложба у београдској Галерији Б2 је отворена до 6. маја, а у Галерији Бел Арт до 16. маја.

#београд галерија б2 #галерија бел арт #изложба #нови сад #слободан кнежевић аби

вести >

најновије >

Нада Савковић

филолог

Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.

Владимир Бајић

”Градитељи Новог Сада”

”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.

теме >

Париз је град који је срушио све табуе, а овако су га доживели наши уметници

21. мај 2024.

мишљења >

најчитаније >

студенти >

Фестивал студентског филма “Размена” од 6. до 8. јуна

10:32

сећања >

Бранко Радичевић је написао неке од најлепших песама, али је његов живот био потпуна супротност

6. мај 2024.

имате вест?
пишите нам!