О једној заборављеној слици Николе Пусена у ГМС

Једна заборављена слика Николе Пусена – како је митолошка представа Венере и Адониса стигла од барокног Рима у 17. веку, до Београда у 20. веку?

Када је краљ Александар Карађорђевић саградио краљевску резиденцију на Дедињу у Београду 1929. године, као ново седиште власти недавно проглашене Краљевине Југославије, истовремено је поставио и темеље онога што ће постати значајна уметничка колекција. 

Историја ове збирке почиње с изградњом Краљевског двора на Дедињу (који пројектују архитекти Живојин Николић и Николај Краснов) и Белог двора на истом имању (завршен 1936. године; пројектант архитекта Александар Ђорђевић), и прича о њој траје све до данашњих дана.

Ово предавање посвећено је слици Николе Пусена „Венера и Адонис”, једној од пет слика француских аутора које спадају у такозване „спаваче“, односно чије боравиште, или идентитет, нису познати јавности. 

Једна верзија те слике налази се у Београду у саставу Државне уметничке колекције. 

Током своје историје у ДУК слика је дуго сматрана само копијом неког уметника из Пусеновог круга, рађеној по угледу на много познатију верзију исте сцене која се налази у Кимбел музеју у Тексасу (САД). 

Током овог предавања биће речи о најновијим открићима која су показала да је заправо наша слика једна од три верзије које је Пусен створио за богато и комплексно уметничко тржиште.

Наша слика води од богатог трговца из барокног Рима, Ђованија Стефана Рокатаљате и Пусеновог првог покровитеља Касијана Дал Поца, до великих лондонских колекционара и кроз збирке Вилијама Понсонбија, другог ерла од Бесбороа (1704–1793), великог колекционара старина и важног члана Друштва љубитеља уметности, или лорда адмирала Вилијама Валдгрејва, првог барона Редстока (1783–1825), који је поседовао једну од најбољих збирки тог времена. 

На крају ће довести до тридесетих година деветнаестог века, и то до куће Деламир у Чеширу и породице Вилбрахам, у чијим ће колекцијама слика остати готово сто година. 

Током двадесетог века први пут ће кренути на пут ка Београду где ће упознати једну значајну личност, кнеза Павла Карађорђевића (1893–1976), који је слику набавио за краљевску резиденцију где се и данас налази, чудом неоштећена али сасвим заборављена.

Проф. др Јелена Тодоровић, која ће одржати предавање, дипломирала је на катедри за историју уметности на Филозофском факултету у Београду. 

Магистарске и докторске студије завршила је у Лондону где је и радила. 

Године 2005. прелази на Факулет ликовних уметности у Београду где предаје историју и теорију уметности новог века, од 2015. године у звању редовног професора. 

Од 2006. године је руководилац пројекта Систематизација и проучавање Државне уметничке колекције дворског комплекса на Дедињу за Министарство културе Републике Србије, пројекат за који је добила највећу Европску награду из области културног наслеђа, Награду Европа Ностра 2018. 

Објавила је више књига и радова из области барокне културе, историје државног спектакла, културне историје Срба у Трсту као и историје колекционарства и очувања културног наслеђа.