Ова изложба део је програма обележавања датума рођења дародавца Павла Бељанског (19. јун 1892 – 14. јул 1965), великог патриоте који је своју врхунску збирку уметничких дела поклонио српском народу.
Након вишегодишњег изложбеног серијала „Павле Бељански: пријатељ уметника“, ова камерна изложба поново ставља у фокус групу аутора с којима је колекционар и дипломата био у најближим пријатељским контактима.
Кроз портрете и аутопортрете, личне предмете, као и преписку између колекционара и уметника, нова поставка подсетиће на круг ликовних уметника које је Бељански несебично помагао и подржавао, а који су му током деценија формирања његове антологијске збирке били пријатељска подршка и саветодавци.
Међу њима, издвајају се Мило Милуновић, Коста Хакман, Јефто Перић, Зора Петровић, Стојан Аралица, Милан Коњовић, Недељко Гвозденовић, Петар Лубарда и Сретен Стојановић.
Први пријатељски односи започели су у Бечу, док је Бељански позирао сликару Марину Тартаљи за портрет под називом „Млади дипломата“ (1923), развијајући се даље у Паризу и Београду током треће и четврте деценије 20. века.
У својим сећањима на познанство са Павлом Бељанским из тог периода, Милан Коњовић издваја следеће:
„Он је одједном заволео нашу уметност и веровао у њу, постао је човек који је нашу генерацију носио у срцу, у њој је открио своју праву вокацију и почео са стварним колекционирањем.“
Да су ти односи били више од меценатског, сведочи и то што је Бељански уметнике упознавао са породицом, организовао дружења у свом стану, а Милу Милуновићу, Петру Лубарди и Кости Хакману био је и венчани кум.
Међу остварењима која се чувају у Спомен-збирци, о блиском пријатељству између колекционара и уметника најбоље сведочи слика Зоре Петровић „У атељеу“ из 1941. године.
Истицањем пријатеља Павла Бељанског међу уметницима, Спомен-збирка подсећа на вредности које су сви они уткали у ову антологијску колекцију.
На отварању изложбе говориће Ана и Стеван Давидовића који са великом пажњом континуирано прате програме Спомен-збирке Павла Бељанског.
Изложба „Павле Бељански и пријатељи“, чији је кустос Јасмина Јакшић Субић, биће доступна јавности до 3. септембра ове године.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.