Паја Јовановић и Густав Климт – сведок и учесник једне епохе

Густав Климт и Паја Јовановић, чије су три слике, женска портрета, тренутно приказана у оквиру изложбе у Галерији Матице српске, су сликари који су по много чему слични али и различити.

културе.рс • 26. октобар 2023.

фото: ГМС

Савременици и вршњаци, школовани у Бечу на принципима академске уметности, стварали су на истом месту, у исто време, али су њихови путеви, иако другачији, сасвим довољно испреплетани да би њихова дела била смештена иза имагинарног излога шеширџинице Оскара Хутера, као сведоци једне епохе и репрезенти три музеја, настала на истом географском простору.

”Паја Јовановић био је свега неколико година старији од Климта. Обојица потичу из сличних породицау којима су се очеви бавили неким видом уметности. Пајин отац био је фотограф у Вршцу, док је Климтов отац био златар и гравер. Обојица су интересовање за уметност стекли током најранијег детињства, и прве кораке у том правцу начинили у радионицама својих очева“, каже за Културе.рс ауторка изложбе ”Паја Јовановић и Густав Климт. Једна епоха, два уметника, три музеја” др Снежана Мишић, музејска саветница Галерије Матице српске.

У готово исто време обојица уписују званичне школе у Бечу ‒ наставни програми тих школа били су засновани на академским принципима уметности. 

”Паја Јовановић студира сликарство на Академији уметности, док Густав Климт уписује Школу за примењену уметност, у којој је овладао многе технике, од мозаика преко сликарства до фрескосликарства. Готово у исто време започели су уметничке каријере и врло брзо се афирмисали у јавности и стекли признање”, додаје Снежана Мишић.

Паја Јовановић признање стиче као сликар оријенталних композиција, које су биле веома популарне у Европи, радећи углавном за лондонске галеристе, док Климт постиже славу као сликар-декоратер у духу историзма радећи на осликавању новоизграђених монументалних здања на бечком Рингу. 

”Климт је као декоратер радио монументалне композиције, углавном митолошко-алегоријске садржине, али врло брзо креће у другом смеру свестан промена у западноевропској уметности, пре свега оној у Француској и Немачкој, где су се развијали art nouveau односно jugendstil, док Паја Јовановић остаје до краја живота, кроз своју изузетно дугу и богату уметничку каријеру, веран принципима које је усвојио још на Академији, односно принципима академског идеализованог реализма”, објашњава ауторка изложбе.

фото: М. Цандир

Једна епоха

Оно што је обојици уметника заједничко јесте да су били чланови званичног бечког Удружења ликовних уметника, које је имало свој излагачки простор, Кунстлерхаус, у којем су и један и други излагали. 

Међутим, у једном тренутку, Климт се са групом истомишљеника иступио из овог удружења уметника, оснивајући ново удружење које је постало познато као „Бечка Сецесија“, ново удружење аустријских уметника. 

”Ново Удружење тежило је интернационализацији, односно укључивању аустријске уметности у савремене уметничке токове. Били су вођени идејом да у Беч доведу интернационалну уметност, пре свега из Француске и Немачке, али исто тако и да аустријским уметницима омогуће да учествују на интернационалним изложбама у Европи”, објашњава Снежана Мишић.

Али, како је то утицало на оне који нису пошли тим путем, попут Паје Јовановића?

”Природно и логично је било да је Паја Јовановић, који је пре свега био изузетно образован уметник, који је врло брзо постао интернационално признат и познат, који је одређено време живео и боравио у европским и светским уметничким метрополама, као што су Минхен, Париз, био упознат са свим оним што се дешавало у уметности. То можемо да приметимо и на слици ”Бечлијка”. Управо у доба fin de siècle-а, стварао је дела у која је уносио елементе савремених уметничких токова, тако да у њима препознајемо елементе симболизма и сецесије, пленеризма. Ипак, остао је доследан академском изразу“, додаје Снежана Мишић.

фото: ГМС

Жене и портрети

Обојица су почетком 20. века били најпознатији и најтраженији портретисти, и остали су у историји уметности упамћени као врсни сликари жена, односно женских портрета, величајући, сваки на свој начин, женску лепоту.  

”Када погледамо портрете обојице сликара, можемо рећи да су на њима приказане лепе жене, софистициране, обучене у раскошне и стилизоване хаљине, на којима су и хаљине једнако важне колико и лик саме жене”, наглашава ауторка изложбе.

С обзиром на Климтово окретање савременом уметничком изразу које је подразумевало један шири ангажман и активно учешће у друштвеном животу његови портрети жена, поред ликовних и естетских квалитета, значајни су и са социјалне тачке гледишта представљајући тада актуелно женско питање – еманципација жена, борба за право на образовање, право гласа. Климт слика самосталне, самосвесне, остварене жене, као што су биле Емили Флеге, његова дугогодишња животна сапутница, Соња Книпс, Фрица Ридлер, Адела Блох-Бауер.

”Климтове слике не можемо да посматрамо искључиво са ликовне и естетске стране, већ их је потребно посматрати и са аспекта друштвених околности. Он приказује нову, модерну жену, док с друге стране, Паја Јовановић остаје веран свом стилу трудећи се да изађе у сусрет захтевима поручиоца и прикаже на портретима улепшани свет грађанства“, каже ауторка изложбе Снежана Мишић и објашњава:

”Још једну разлику видимо и у позадини портрета, која је на Климтовим сликама дводимензионална, како би се нагласила чулност жене, њен унутрашњи свет. Док је Јовановић посебну пажњу поклањао простору у који су даме смештене. То су репрезентативни ентеријери углавном породичног дома који говоре о портретисаној личности, њеном друштвеном статусу, занимању…”.

Контроверзе

Климт је прошао дуг пут од контроверзи до данашњег глобалног признања.

Еротизација женског лика присутна је на Климтовим композицијама, међу којима треба поменути три композиције за новоизграђени Универзитет: „Медицина“, „Филозофија“ и „Правда“, које су изазвале контроверзе и негодовање, управо због начина на који је приказао женско тело.

”Оне су својевремено изазвале бурне реакције и велике полемике. Уместо класичног истористичког наратива и тријумфа светлости над тамом, Климт је представио Шопенхауеров песимистички поглед на свет, уз експлицитно приказивање нагог женског тела. Слике су биле одбијене и нису постављене у зграду Универзитета, а у току Другог светског рата су нажалост страдале, и данас су познате само на основу фотографија.”

културе.рс

Три музеја, два уметника

У оквиру изложбе ”Паја Јовановић и Густав Климт. Једна епоха, два уметника, три музеја ” приказана су три женска портрета: 

  • ”Дама са лила шалом” Густава Климта, једино је његово дело у колекцији Уметничко-историјског музеја у Бечу;
  • ”Бечлијка” Паје Јовановића је једино дело нашег чувеног сликара које се налази у Галерији Белведере;
  • ”Уметникова супруга Муни”, једини је портрет супруге Паје Јовановића у колекцији Галерије Матице српске.

Међутим, изузев ове три слике које су приказане на изложби, ова три музеја настала су у оквиру граница некадашње Монархије, али су истовремено и различити.

Уметничко-историјски музеј у Бечу је подигао тадашњи Аустроугарски цар Франц Јозеф I са жељом да се у њега сместе царске збирке Хабзбуршке династије.   

Међутим, занимљиво је да је прво јавно излагање царских збирки односно збирке слика било управо у Белведереу, дворцу принца Еугена Савојског, још 1781. године. 

”За Белведере се може рећи да је то био први јавни музеј отворен за публику. Царске колекције слика налазиле су се ту све до 1891. године када су пренете у новоотворени Уметничко-историјски музеј. А 1903. године у Доњем Белведереу се отвара Модерна галерија као државна збирка модерне уметности, са идејом да се подрже и охрабре савремени аустријски уметници. Једна од првих аквизиција јесте била ”Бечлијка” Паје Јовановића 1905, а потом је 1908. за ову Галерију откупљена и чувена слика Густава Климта ”Пољубац”, каже Снежана Мишић. 

Са друге стране, Музеј Матице српске основали су родољубиви грађани свесни значаја културе и уметности за очување и јачање националног идентитета српског народа.

”Музеј Матице српске је настао са идејом очувања националног идентитета и интегритета српског народа у ондашњем Аустријском царству. Прве кораке у том правцу начинио је Сава Текелија, велики народни добротвор и доживотни председник Матице српске, покренувши идеју о формирању Пантеона – галерије портрета знаменитих Срба, за које је почео сам да сакупља портрете. Њима су се убрзо прикључили породични портрети Текелија, који су чинили језгро уметничке збирке, данашње Галерије Матице српске”, додаје Снежана Мишић.

Изложба ”Паја Јовановић и Густав Климт. Једна епоха, два уметника, три музеја”, биће отворена до 14. јануара 2024.

#Галерија Матице српске #Густав Климт #изложба #Нови Сад #Паја Јовановић #Снежана Мишић

мишљења >

најновије >

Нада Савковић

филолог

Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.

Владимир Бајић

”Градитељи Новог Сада”

”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.

теме >

Дон Кихот: Роман овековечен балетом

27. март 2024.

мишљења >

најчитаније >

студенти >

Недеља шпанског језика у Новом Саду: Стручни скупови, радионице и предавања

13:15

сећања >

За њега су говорили да је ”неморалан и саблажњив”, а запамћен је као један од најбољих сликара своје генерације

9. април 2024.

имате вест?
пишите нам!