На отварању ће говорити редовни професор Академије уметности у Новом Саду проф. Аница Радошевић Бабић.
Ова изложба представља циклус радова који истражује линијски цртеж као медијум за бележење искуства – материјалног и нематеријалног.
У фокусу је испитивање односа између цртежа и графичке технике литографије, при чему се анализира како технолошки процеси утичу на израз линије, али и како сам цртеж обликује природу технике.
Цртеж се у овом контексту не посматра само као формални ликовни елемент, већ као репрезентација енергије, као гест који настаје суделовањем тела, времена и простора.
Кроз серију радова истражује се кретање, набој и репетиција као основна структура представљеног ликовног језика, наводи се у каталогу изложбе.
Стефана Јовановић је визуелна уметница чија се пракса темељи на цртежу и графици.
Тренутно је студенткиња докторских академских студија ликовних уметности на Академији уметности у Новом Саду.
Дипломирала је и завршила мастер студије на Факултету уметности Универзитета у Нишу.
Чланица је Савеза удружења ликовних уметника Војводине (СУЛУВ) и Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС).
Активно излаже на домаћој и међународној сцени, учествујући на бројним изложбама, бијеналима и ликовним колонијама.
Издвајају се учешћа на Међународном тријеналу графике у Софији, Бијеналу графике у Чачку, Мајској изложби графике у организацији Графичког колектива у Београду, као и на међународној Графичкој колонији „Графика” у Смедереву.
Излагала је и у Паризу, на изложби докторанада Академије уметности у Новом Саду.
Добитница је признања за најбољи студентски рад на изложби „Мала графика” у Новом Саду 2021. и награде Бијенала акварела, Нови Сад, 2023.
Уметнички циклус Поетика дуалитета настајао је у периоду од 2022. до 2024. године и обухвата радове у техникама литографије, дигиталне графике, туша и пера на папиру, као и видео-радове.
Овај циклус представља окосницу њеног докторског уметничког пројекта.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.