Почео је зимски распуст – пођите возом до Јежеве кућице

Ђацима у Војводини је почео зимски распуст и право је време за културни излет, поготово када имамо у виду да метеоролози најављују топло време без падавина до краја године.

културе.рс • 25. децембар 2023.

фото: Музеј Југославије

За 36 минута, из Новог Сада до Београда возом, и још 15-ак минута хода, стижете до Музеја Југославије, где је актуелна поставка ”Јежева кућица – измишљање бољег света” у недавно отвореној згради ”25. мај”.

Ова изложба понела је име према поеми Бранка Ћопића „Јежева кућица“, која заузима посебно место у сећањима на  детињство бројних генерација рођених у Југославији, а данас, седам деценија након објављивања, ово књижевно дело представља поље идентификације, дељено место сећања и јак окидач за носталгију. 

Као инспирација за наслов и за основну структуру изложбе послужио је цитат из Ћопићевог интервјуа:

”Некад ми се чини да је дечија литература само један вид бежања од стварности, од сукоба са њом. Од нељудског света човек се спасава враћањем у детињство, измишљајући нови свет који је бољи и људскији од онога који га окружује”, рекао је Ћопић својевремно.

У овим речима назире се јасан дуализам страшног и мрачног света реалности и измаштаног бољег света, који писац креира за себе и своје читаоце, па се изложба из тог разлога састоји из две целине. 

”Хтели смо да од нечега, што је посебно емотивно обојено, да пробамо да расплетемо разне приче да видимо због чега је та прича и даље битна и како је виде данашња деца и како је се сећају одрасли. Изложба је осмишљена као место сусрета генерација”, каже за Културе.рс коауторка изложбе Мирјана Славковић.

Полазећи од иконичног статуса који има у колективном памћењу и турбулентне историје односа према овој поеми и њеном писцу, креирана је изложба која има за циљ да покрене дијалог о заједничком нематеријалном културном наслеђу и његовим потенцијалима како бисмо преиспитали своје идентитете данас, истовремено отварајући питања о значају дома, односа према блиској прошлости, заједницама којима припадамо, ксенофобији, сећању, носталгији, менталном здрављу.

”Музеји у изложбе децу укључе углавном на крају. Обрнули смо начин рада и почели смо прво да радимо са децом. Радили смо са децом између 5 и 10 година. Помогле су нам колегинице из Хисторијског музеја Босне и Херцеговине и Етнографског музеја у Загребу”, додаје коауторка изложбе.

Тако је настао први сегмент изложбе који је осмишљен као својеврсна фикција.

На основу идеја и цртежа деце овај део поставке је даље обликован кроз дијалог са бројним сарадницима, а резултат је интерактивни простор који представља полигон за игру и активирање маште, али и оквир за рефлексију и међугенерацијске сусрете и размену. 

фото: Музеј Југославије

фото: Музеј Југославије

фото: Музеј Југославије

”Тако је свака животиња добила свој простор у односу на то како су деца замишљала и описивала животиње. Јеж је добио камп кућицу као своју кућицу. Када уђете унутра, она је опремљена као скромнији југословенски дом”, објашњава Мирјана Славковић. 

Изложба је ”полигон” за истраживање намењен деци, а изузев различитих предмета, простор је испуњен звуком који изазива носталгију – снимци Радио Београда, радио драме, покушавају да одрасле посетиоце врате у нека прошла времена.

Овај део поставке је својеврсно огледало и данашњег времена, чији је саставни део рат, страдање и људска несрећа.

”Свака од ових станица покреће и неко друго питање – шатор као место где смо покушали да проведемо причу о томе шта људима значи дом, колико је он важан и колико је идеја да је то једно сигурно место круцијално битно за наше функционисање, али колико је то место уствари фрагилно”, додаје Славковић.

Друга целина изложбе бави се животом Бранка Ћопића и има превасходно документарни карактер. 

Свет фикције је испреплетан са елементима стварности, а соба писца, поред документарног материјала, представља и рекреацију места креативности, односно места на којем настају Ћопићева дела, тај измаштани бољи свет.

Поред Колекције Музеја Југославије, највећи део предмета позајмљен је из Српске академије наука и уметности и Задужбине Бранка Ћопића, а изложба пружа и увид у богату

архиву интервјуа са бројним саговорницима различитих сензибилитета, усмерења и генерација који су снимљени током припреме овог пројекта.

Ауторке изложбе су кустоскиње Музеја Југославије Сара Сопић и Мирјана Славковић. 

У осмишљавању и реализацији изложбе такође су учествовали: Синиша Илић (ликовни уметник), Ана Димитријевић и Александар Поповић (уметнички колектив Каркатаг), Бојан Паликућа (дизајнер звука), Јана Вуковић (графичка дизајнерка), Душан Јевтић (координатор пројекта) и Зорица Весић (архитектица).

Тијана Палковљевић Бугарски

Галерија Матице српске

”Како је брзи воз „Соко“ започео своја редовна путовања на релацији Београд – Нови Сад приметили смо како, након двадесетак минута од његовог доласка у Нови Сад, у Галерију Матице српске уђе на десетине посетилаца који нам напомену да су, захваљујући возу и близини станице, стигли „чак“ из Београда да посете наше актуелне изложбе. Управо захваљујући томе, ми смо у претходној години забележили преко 40 000 посета на изложби дела Уроша Предића. У октобру смо отворили изложбе „Паја Јовановић и Густав Климт“ и „Поморишац – Васа Поморишац“ и поново бележимо велики број посета из престонице.”

Неда Кнежевић

Музеј Југославије

„Сарадња две националне установе културе, из два града, представља својеврстан културни мост јер сједињује уметничке и историјске наративе и притом је јединствен доживљај за посетиоце. Музеј Југославије и Галерија Матице српске још једном су показале важност сарадње иницијативом „Два музеја повезана возом”, којом представљамо динамични дуо нових програма и изложби, али и железничких веза које се преплићу између два музеја за наступајуће празнике. Позвала бих Београђанке и Београђане, Новосађанке и Новосађане и све друге заинтересоване да се отисну на кратко путовање између Београда и Новог Сада и обиђу наше изложбе током једног дана.“

Зоран Пузовић

Србијавоз

„Ова иницијатива је само још један додатни подстрек за наше путнике и све запослене у области културе и уметности, областима које зближавају људе на најплеменитији начин и духовно их обогаћују. После дужег времена ускоро ће бити отворена линија између Лесковца и Ниша. Наши грађани ће исто тако лако моћи да обиђу Градску кућу или Царичин град у Лесковцу, Ћеле кулу, Народни музеј и тврђаву у Нишу, или Завичајни музеј у Алексинцу. Транспортна повезаност нашим возовима у оваквим пројектима омогућиће, између осталог, бољу и блиску културну сарадњу и то не само унутар земље, већ надамо се врло ускоро и ван њених граница.“

#Београд #Бранко Ћопић #изложба #Јежева кућица #Музеј Југославије #Нови Сад #Соко #Србијавоз

теме >

најновије >

Нада Савковић

филолог

Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.

Владимир Бајић

”Градитељи Новог Сада”

”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.

теме >

Дон Кихот: Роман овековечен балетом

27. март 2024.

мишљења >

најчитаније >

студенти >

Недеља шпанског језика у Новом Саду: Стручни скупови, радионице и предавања

13:15

сећања >

За њега су говорили да је ”неморалан и саблажњив”, а запамћен је као један од најбољих сликара своје генерације

9. април 2024.

имате вест?
пишите нам!