Алфонс Марија Муха је рођен 24. јула 1860. године у малом месту Иванчице у јужној Моравској, провинцији Аустријског царства (данашња Чешка), као најстарији од шесторо деце, чија су имена почињала на „А“.
Кажу да је Муха цртао пре него што је проходао, а имао је и таленат за музику.
Свирао је виолину и певао у хору Катедрале Светих Петра и Павла, која је финансирала његово школовање у Брну.
У то време већ дизајнира позоришне сценографије и декорације.
Крајем 1894. године почиње шестогодишњу сарадњу са Саром Бернар, током које илуструје постере сваког позоришног комада у коме је она глумила.
Ови изразито стилизовани и декоративни позоришни постери, рађени у стилу Арт Нувоа, доносе му успех и славу.
Од повратка у Праг, па све до 1928. године сликаће своје најпознатије дело – Словенску епoпеју, серију од двадесет слика великих формата у коме је приказана историја и митологија словенских народа.
Стална поставка
Историјат Галерије Матице српске чини скуп личности и догађаја у периоду од 1847. године када је донета одлука о формирању Музеума у оквиру Матице српске преко пресељења Матице српске у Нови Сад 1864. године, отварања Музеја за јавност 1933. године, осамостаљења и издвајања у самосталну установу 1947. и коначно, потпуне професионализације 1958. године са сталном поставком у сопственој згради у којој се и данас налази.
Пред одабраним уметничким делима публика ће, у суботу и недељу, у 13 и 17 часова, имати прилику да кроз кустоска вођења упозна биографију установе и моделе попуњавања колекције кроз делатност стипендиста, добротвора и дародаваца.
Такође, упознаће се са пулсом колекције – највреднијим делима и сазнаће какве се драгоцености чувају у Ризници и Кабинету реткости.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.