Предавање о Лазару Возаревићу на Бијеналу у Сао Паулу

О овој теми говориће др Ана Ракић, музејска саветница у Поклон збирци Рајка Мамузића.

Учешће Југославије на Бијеналу у Сао Паулу током шесте и седме деценије 20. века резултат је нових догађаја на светској политичкој и уметничкој сцени, као и културних политика Југославије и Бразила током хладноратовских подела. 

Бијенале у Сао Паулу основано је 1951. године и убрзо се профилисало као једна од највећих светских уметничких смотри. 

Почеци и развој Бијенала дешавају се паралелно са политичким отварањем тадашње Југославије према западним и ваневропским земљама.

Југословенско присуство на Бијеналу у бразилској метрополи започиње на Другом бијеналу 1953. године, запаженим наступом Петра Лубарде. 

Лазар Возаревић је, заједно са групом југословенских уметника, представио своје стваралаштво на 9. Бијеналу у Сао Паулу 1967. године. 

Овај наступ, по повољним освртима светских критичара и великом броју продатих дела, како за приватне збирке, тако и за велике музеје, представља један од највећих успеха Југославије на међународним изложбама. 

Ипак, услед организационих проблема и кашњења једног броја уметничких дела у Сао Пауло, југословенска селекција је остала без награде. 

Возаревић овом приликом излаже остварења настала у Београду, непосредно пред само Бијенале, која откривају утицај византијске уметности. 

То су слике-иконе са централним геометријским мотивом које наглашавају Возаревићеву поетику дуалности модернизма и традиције. 

Дело Круг (1967), на Бијеналу је, за своју приватну њујоршку збирку, откупио амерички банкар Дејвид Рокфелер. 

Кроз предавање ће бити приказан документарни материјал Фондације Бијенала Сао Паула, Музеја савремене уметности Универзитета у Сао Паулу, Галерије Матице српске, Музеја савремене уметности у Београду, Куће легата и Галерије ликовне уметности поклон збирке Рајка Мамузића.

Кустоска вођења

Током викенда, 8. и 9. новембра, одржаће се кустоска вођења кроз изложбу “Лазар Возаревић. Галерија у гостима”.

Кроз поставку ће,  у 13 и 17 часова, водити кустоскиња Ивана Растовић. 

Публика ће имати прилику да упозна различите фазе уметниковог опуса – од раних фигуративних радова, преко енформела, до постенформел слика-рељефа, као и његове дијалоге са делом Пабла Пикаса и наслеђем византијске уметности.

Кроз вођења ће посетиоци открити околности у којима је Возаревић стварао, али и кључне инспирације које су обликовале његов аутентичан уметнички израз и учиниле га једним од најзначајнијих представника српског модернизма.