Године 1831. Оноре де Балзак је објавио новелу Непознато ремек-дело.
Један век касније, Амброаз Волар је наручио од Пабла Пикаса да уради бакрописе за ново, уметничко издање овога текста.
У том тренутку њих двојицу је повезивао вишедеценијски однос који је варирао између пријатељства и пословне суревњивости.
И поред тога што се цртеж увек налазио у епицентру Пикасовог стваралаштва, сада је, у време његовог уметничког и друштвеног тријумфа, цртежом и ликовним решењем књиге успостављен другачији однос између ове две личности.
У њега је био укључен и Балзак, остварењем које тематизује кризу уметничког стварања.
Да ли је релација између ове три личности представљала хармоничну, тј. идеалну формулу за остварење ремек-дела?
На ово питање покушаће да да одговор музејска саветница у Народном музеју Србије др Драгана Ковачевић.
Кустоска вођења
Током викенда одржаће се кустоска вођења кроз ову изложбу.
У суботу и недељу, 27. и 28. децембра, од 13 и 17 часова, публику ће са поставком упознати кустоскиња Ивана Јањић.
Кроз вођења ће посетиоци открити околности у којима је Возаревић стварао, али и кључне инспирације које су обликовале његов аутентичан уметнички израз и учиниле га једним од најзначајнијих представника српског модернизма.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.