Прича о Иришкој куги, у којој један тепих постаје опаснији од војске, оставља гледаоца у нелагодној тишини.
Не зато што је шокантна, него зато што превише подсећа на данашње страхове.
Пијачна сцена из четрдесетих година 18. века, прожета наредбама које су покушавале да обуздају „смрад што рађа болест“, открива како се незнање претвара у политику, а политика у свакодневицу.
Из сцене у сцену, представа тумачи историју , увек са свешћу да је гледалац сведок једне велике петље: исте бриге враћају се у различитим облицима, 1801. године, када почиње вакцинација против великих богиња, средином и крајем 19. века, обележеног колером, у време првог светског рата, па све до епидемије вариоле вере.
Поступак примењен у представи сите специфиц театра, оживео је на прави начин простор Архива Војводине, приказујући људске судбине, али и природу људску, која се не мења.
Управо стога, препирка две удовице у сцени у кафани, око тога чија је несрећа већа, и данас звучи актуелно.
Пројекат је инспирисан изложбом „Доживети стоту” Архива Војводине, која осветљава здравствене прилике у Војводини од 18. до 20. века.
У представи играју Матеј Радосављевић, Лука Галић, Немања Гладић, Александар Пауновић, Михаило Булајић, Анђела Лончар, Лана Фабрис, Елени Хаџимусић, Мила Ловчевић, Катарина Бељић, Анжелика Рилскаја, Мила Јелић, Хелена Крстић и Петар Луковски, те као специјални гост Христина Муратиду.
Водитељи радионица су били драмски педагог, МА примењеног позоришта, архивист, Северина Милетић, глумац и драмски педагог Армин Јоха Хаџимусић, и глумица, драмски педагог и ванредни професор на АУНС Христина Муратиду.
Због ограниченог броја гледалаца обавезна је пријава на телефон 063/521123.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.