Како изгледа детињство кад се нико не спусти на твој ниво да види свет твојим очима?
Како спасити сопствену машту када бука споља постане прегласна?
Одговоре на ова питања даће ауторска интерактивна монодрама и драмско-педагошки програм који кроз директан однос са публиком и пажљиво вођену радионицу говори о искуству детињства из перспективе детета.
Кроз игру, хумор и сценску трансформацију представа постепено прелази у теме тела, стида
и одрастања.
Радионица након извођења наставља се кроз уметничка дела у оквиру теме Другост у новој сталној поставци Галерије Матице српске и драмско-педагошки рад који омогућава деци да искуство представе разумеју и изрзе сопственим средствима.
Представа је настала у сарадњи Тамаре Деспотовић – Ћурчић и Олге Симић, које спајају позоришну уметност и педагошки приступ.
Пријаве су путем линка.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.