Овом приликом говориће Алпар Лошонц (САНУ), Сања Петровић Тодосијевић (Институт за новију историју Србије), Михаел Антоловић (Педагошки факултет у Сомбору) и Александар Матковић.
Марксистичко образовање, како показује ова књига, било је схваћено као прва фаза револуције, заправо, као припрема за дубоку друштвену промену.
Посебну вредност издању дају до сада необјављени документи, сачувани у архивима широм бивше Југославије, који први пут омогућавају непосредан увид у начин размишљања и свакодневни рад тадашњих комуниста.
Тако ова књига прераста причу о једној политичкој идеологији, она је приповест о времену у ком се веровало да се друштво може изградити знањем.
Александар Матковић (1988), истраживач на Институту за науку и технологију при Аутономном универзитету у Барселони и спољни сарадник Транснационалног института у Амстердаму.
Бави се проучавањем друштвених трансформација у економској историји Европе током 19. и 20. века.
Био је гостујући истраживач на Универзитету у Амстердаму и Хумболтовом универзитету у Берлину.
Поред научног рада, учествовао је у друштвеним борбама против штетног ископавања литијума и у различитим друштвеним покретима.
Води блог „Research and alternatives“.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.