Представљена нова слика у колекцији Галерије Матице српске

Колекција Галерије Матице српске богатија је за још једно дело. У питању је слика Васе Поморишца „Бановић Страхиња“ која своје место има у поставци актуелне изложбе, у великој сали „Сава Текелија“.

културе.рс • 14. фебруар 2024.

фото: ГМС

„Ова слика на најбољи начин говори о Поморишчевој посвећености српској прошлости на модеран начин, када је својом тананом линијом и сведеним колоритом стварао реалне и идеалне облике подједнако”, истакао је на представљању нове аквизиције помоћник управника Галерије др Данило Вуксановић. 

Ово уметничко дело биће откупљено од сликаревог сина, Гордана Поморишца а захваљујући средствима министарства културе. 

„Управо од његових наследника чули смо како је од свих епских народних песама, Васа Поморишац највише ценио песму Бановић Страхиња, из древних времена преткосовског циклуса, коју је Вук Караџић чуо од Старца Милије и објавио средином 19. века“, додао је Вуксановић.

”Бановић Страхиња” је архетипска представа витеза на пропетом коњу са тамном линијом дијагонале копља у десној руци. 

фото: ГМС

Испред њих, уздигнута и савијена нога мрког хрта Карамана, у пејзажу на којем се јасно види „малена Бањска“ и Голеч планина, са мостом преломљених лукова у подножју истоимене реке.

У питању је, како наглашава Вуксановић, дело које сведочи часу драматичних догађаја који ће изменити судбину појединца и народа истовремено.

На изложби такође можете видети како је Поморишац илустровао и друге познате епске народне песме.

Васа Поморишац је последњи од 11 стипендиста Матице српске, рањеник у бици на Добруџи, сликар у атељеу Врховне команде српске војске, први српски витражиста школован у Лондону који је приказао на британском острву лепоту манастира Манасије копирајући фреске, илустратор српског епског циклуса, ванредно цењени портретиста широм света и угледни професор. 

фото: ГМС

На почетку сликарске каријере стицао је знања из црквене уметности код Стевана Алексића у Модошу у Банату и школовао се и потом усавршавао у Загребу, Београду, Минхену, Бриселу, Лондону и другде. 

Поморишац је деловао у друштву Зограф заједно са Настасијевићем, рекреирајући уметност српског средњег века и истицао сагласност моралног и лепог.

„У потрази за истином, сигурно га није оставила равнодушним узбудљива прича, „претходница“ Косовске битке али и трагичан преокрет неверства његове љубе као и тадашњи положај жене у друштвеној матрици српске властеле. Бановић Страхиња је упркос предрасудама, попут „одговорног“ домаћина заступао модерније гледиште стављајући га изнад исконског страха од огрешења. Ипак, на крају је мачем, херојски изборио правду у коју је од почетка веровао”, рекао је помоћник управника ГМС и додао:

“Негујући ликовним путем овај важан сегмент српске културе – епику као извор надахнућа, Васа Поморишац успео је да, стварањем композиције „Бановић Страхиња“ и не само њом, установи идеју повратка традицији којом је могуће остварити аристрократски идеал историјске мисли”.

фото: ГМС

Према његовим речима, Мидраг Б. Протић забележио је у својој студији „Српско сликарство 20.века“ да је  Поморишац у свом делу посвећен строгом поретку и реду, хармонији као и интелектуалној и емоционалној равнотежи.  

„Унутар ових појмова, распоређених међу многобројним техникама и мотивима, Васа Поморишац је оставио у наслеђе дело трајне вредности а ликовним језиком слике „Бановић Страхиња“ сабрао квалитете западне витешке иконографије и идеализовани карактер српске и византијске ликовне представе”, закључује. 

Изложба „Поморишац – Васа Поморишац” биће отворена до краја фебруара.

#аквизиција #Бановић Страхиња #Васа Поморишац #Галерија Матице српске #изложба #Нови Сад #слика

теме >

најновије >

Нада Савковић

филолог

Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.

Владимир Бајић

”Градитељи Новог Сада”

”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.

теме >

Дон Кихот: Роман овековечен балетом

27. март 2024.

мишљења >

најчитаније >

студенти >

Недеља шпанског језика у Новом Саду: Стручни скупови, радионице и предавања

13:15

сећања >

За њега су говорили да је ”неморалан и саблажњив”, а запамћен је као један од најбољих сликара своје генерације

9. април 2024.

имате вест?
пишите нам!