Ово провокативно и узнемирујуће, али дубоко људско дело једног од најзначајнијих америчких драмских писаца савременог доба истражује границе моралног, породичног и друштвено прихватљивог, разобличавајући идиличну породичну слику.
Како редитељ Егон Савин истиче:
„Олби пише о парадоксу савременог човека – да је могуће имати све, а немати ништа. У свету у којем је успех мерило вредности, човек остаје сам унутар сопственог мита. Зато је ова драма, пре свега, потрага за истином и слободом, али и прича о потреби да прихватимо различитост. Смисао представе је да разара предрасуде и хуманизује оно што нам се чини неприхватљивим.“
Ауторску екипу, поред редитеља Егона Савина, чине драматург Александар Милосављевић, сценографкиња Марија Калабић, костимографкиња Лана Цвијановић, сценски говор др Дејан Средојевић, асистенткиња редитеља Тамара Кострешевић, уметнички сарадник сценографкиње др Младен Стојановић и асистенткиња костимографкиње Минја Давидовић.
У представи играју Борис Исаковић, Јасна Ђурићић, Ненад Пећинар и Александар Сарапа.
Репризе су заказане за 22. и 24. новембар.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.