Представа је настала по мотивима драмског текста Филипа Грујића „Када причамо о љубави да ли причамо?“.
Како истичу из Омладинског театра, комад је развијан кроз радионице и пробе, током којих су чланови ансамбла, заједно са менторима, допуњавали и мењали поједине ликове и ситуације, стварајући представу која је резултат заједничког креативног процеса.
Радња прати матуранте који одлазе на екскурзију по западној Европи, али се током тог путовања отварају сложенији односи међу ликовима, њихови унутрашњи конфликти и личне судбине.
Представа се бави темама младости, пубертета и сазревања, али и ширим друштвеним контекстом савремене Србије, уз централни мотив љубави.
Менторка пројекта Татјана Бокан наводи да је реч о реалистичној, али истовремено поетичној и емотивној причи о данашњој младости, понекад комичној, а понекад трагичној, баш попут самог живота. Представа је, како каже, намерно лишена помпезних сценских ефеката и ослања се пре свега на живописне карактере и глумачку игру.
У представи играју Ђуро Ђукић, Младен Стошић, Слободан Пивач, Елена Ветреб, Зорана Милинковић, Страхиња Павловић, Душан Вујовић, Зорица Радојичић, Катарина Савић и Лука Николић.
Улаз за публику је бесплатан.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.