Полагање цвећа на гроб Душка Трифуновића на Чератском гробљу у Сремским Карловцима одржаће се у 9 часова, док ће се у 10 часова у Музеју пчеларства и Винарији Живановић одржати програм ”Сећања на Душка”.
У Галерији Прометеј ће, од 19 часова, бити одржана пројекција филма о Душку Трифуновићу ”Живот је маскенбал – прича о дјечаку са малим изгледима да преживи дјетињство”, а по завршетку филма говориће сценариста Саша Берендика.
Душко Трифуновић (Сијековац код Брода,1933 — Нови Сад, 2006) био је српски књижевник, песник и телевизијски аутор.
Прву песму је написао по повратку из војске, са 26 година. У Сарајево је дошао са 24 године и занатом бравара, али је већ следеће године издао прву књигу. Био је плодан стваралац који је створио двадесет књига поезије, четири романа и неколико драма. Сматра се заслужним за креирање нечега што је касније названо сарајевска рокенрол школа.
На телевизији је запамћен као аутор емисија на ТВ Сарајево „Шта дјеца знају о завичају“. По избијању рата 1992. године прешао је да живи у Нови Сад где је наставио да ради за ТВ Нови Сад.
Најпознатији је постао на основу сарадње са рок саставом „Бијело дугме“. До тог момента је било незамисливо да познат и афирмисан песник сарађује са рокенрол бендом. Из те сарадње су се изродили хитови као што су „Има нека тајна веза“, „Шта би дао да си на мом мјесту“, „Главо луда“ и тако даље. Укупно је око 300 његових песама компоновано и снимљено.
Према сопственој жељи, сахрањен је 30. јануара 2006. године на Чератском гробљу у Сремским Карловцима. На Палама се једном годишње одржава књижевна манифестација „Дани Душка Трифуновића“ где се окупљају песници из Српске, Србије и Црне Горе.
Добитник је више значајних награда и признања: „Бранкова награда“, „Шестоаприлска награда“ града Сарајева, „Змајева награда“, Савезна награда за бригу о деци, награда „Искре културе Војводине“, Награда „Павле Марковић Адамов”, за књижевни опус, Сремски Карловци 2003, награда за животно дело у области књижевности за децу „Златно звонце популарности“ фестивала „Златно звонце“ (Нови Сад) итд.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.