У разговору ће, осим аутора, учествовати и проф. др Жељко Вучковић и проф. др Сања Голијанин Елез, са Педагошког факултета у Сомбору и модератор Бранка Марковић.
Тихомир Петровић (1949, Бошњаце код Лесковца, Србија) студирао је и докторирао на Универзитету у Београду.
Професор емеритус, ужа научна област: Књижевне науке на Педагошком факултету у Сомбору, Универзитета у Новом Саду.
Члан је Удружења универзитетских професора и научника Србије, члан Удружења књижевника Србије, члан Удружења новинара Србије.
Награђиван је за свој научни рад.
Аутор је бројних књига, међу којима су: „Огледи и критике“ (2008), „Историја српске књижевности за децу“ (2008), „Увод у књижевност за децу“ (2010), „Срећа се радом стиче – пословице о раду“ (2012), „Сликовница – антологија песама за децу“ (2015), „Сироти Срби – сиротиња у српској књижевности“ (2020), „Рад је најлепша песма“ (2021), „Умеће говорења“ (2021), „Антологија Тито“ (2022), „Није му сезона – анегдоте из јабланичког краја“ (2023), „Теорија књижевности“ (2024), „Плагијат“ (2024), „Беседе“ (2024), „Човеков живот“ (2025) и друге.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.