Иван Токин пише о лимуну, галебовима, глади, о људима који раде свој посао или не раде ништа, о чамцима, вампирима, вуковима, Деда Мразу, Спајдермену или припадницима ђумбир елите.
„Свет у његовој прози није већи него што јесте, али тесан му је, то је јасно, и из те нелагоде настаје стварност, у којој ни Стара Борча више није где је била. Аутор не описује осећања, већ услове у којима она настају. Зато хумор није шала, насиље није спектакл, а нежност је сведена, тиха сила која држи овај свет на окупу”, наводе из Градске библиотеке.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.