„Кроз односе пропорције, ритма и дистанце, композиција успоставља суптилну равнотежу између стабилности и напетости. Хоризонталне структуре функционишу као носиоци унутрашње динамике, док колористички прелази граде простор који није наративан, већ перцептиван и искуствен .Оне постоје као тихи системи односа: напетости и равнотеже, блискости и удаљености, склада и његовог нарушавања.”, бележи ауторка о свом раду.
У том простору, како истиче, геометрија није средство реда, већ језик осећања – суптилан, сведен, али отворен, док празнина не представља одсуство, већ активан простор.
Јована Чајовић је рођена у Краљеву 1994. године.
Основне и мастер академске студије завршила је на Академији уметности у Новом Саду, где је дипломирала на одсеку за сликарство, а мастер студије наставила на одсеку за цртеж у класи Вишње Петровић.
Фокус њеног рада је геометријска апстракција, кроз коју развија сопствени сликарски израз.
Њен рад обухвата сликарство у техници уља на платну, таписерије и ауторске комаде продукт дизајна, који представљају природни наставак њеног визуелног израза.
Континуирано развија свој рад у пољу апстракције, првенствено геометријске, при чему је уље на платну њен основни медиј, који даље проширује кроз истраживање и примену различитих савремених медија.
Излагала је на бројним изложбама у земљи и иностранству.
Члан је УЛУС-а и активно учествује на савременој уметничкој сцени.
Живи и ради у Новом Саду.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.