Разговор о књизи организује се у оквиру програма 58. Међународног конгреса американиста.
Разговор ће се одвијати на српском и шпанском језику, а о књизи ће говорити Ксенија Билбија (САД), Мариа Јосе Пунте (Аргентина), Бојана Ковачевић Петровић (Србија) и ауторка.
Језички рафинисани роман Андрее Јефтановић „Ратна позорница“, на чијој насловници се налази илустрација Љубице Цуце Сокић из циклуса „Шаљиви цртежи“, из фонда Спомен-збирке Павла Бељанског, прожет је одблесцима светлости, сенкама прошлости и ратним сећањима.
Ауторка кратким сценама води читаоца кроз снове, кошмаре, интензивна осећања и интелигентне унутрашње гласове главне јунакиње, која покушава да докучи своју југословенску прошлост и чилеанску садашњост.
Роман „Ратна позорница“ добио је четири престижна признања: Прво место на Књижевним играма Габријела Мистрал, Награду за најбољи роман објављен у Чилеу, Посебно признање у оквиру Општинске награде за књижевност и Награду Pen Translates 2020.
Андреа Јефтановић (1970), чилеанска је књижевница и позоришна критичарка.
Рођена је у српско-јеврејској породици.
По очевој линији, потомак је чувене и угледне сарајевске породице Јефтановић, која је 1941. године морала да напусти земљу.
Дипломирала је социологију и докторирала хиспанску књижевност на Универзитету Калифорније, Беркли.
Професорка је на Катедри за лингвистику и књижевност Универзитета у Сантјаго де Чилеу.
Ауторка је седам књига прозе и есеја, међу којима су „Ратна позорница“, „Језичка географија“, као и збирке прича „Не прихватајслаткише од странаца“ и „Лутајуће судбине“.
У области публицистике, објавила је „Разговоре са Исидором Агире“, „Деца говоре“ и „Писање са трапеза“.
Добитница је бројних признања, укључујући Награду чилеанског круга уметничких критичара, Општинску награду, Награду Националног савета за књигу и Награду Pen Translates.
Њена дела су преведена на више страних језика.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.