Слободан Тишма и Јелена Буштревић Добромиров одрасли су заједно у Улици Пап Павла, а у оквиру ове трибине поделиће своја сећања на детињство и младост проведене у том крају, као и на некадашњи Нови Сад.
Иначе, ова новосадска улица заузима посебно место у стваралаштву Слободана Тишме, будући да је у њој провео детињство и велики део младости.
Често је истицао да је управо тај део града једно од кључних места његовог сећања на некадашњи Нови Сад.
Многи његови романи везани су за конкретне новосадске локације, међу којима се Улица Пап Павла редовно појављује.
Разговор ће модерирати новинарка и позоришна критичарка Наташа Гвозденовић.
Трибина се одржава у оквиру пројекта „Изгубљено наслеђе: Улица Пап Павла“, који је настао као покушај да се укаже на брзину којом нестају не само објекти већ и сећања везана за њих.
Ова улица први пут је снимљена Гоогле Стреет Виеw камером 2013. године.
Од тада до данас срушено је девет кућа које су чиниле препознатљив изглед ове улице.
Њихов некадашњи изглед данас постоји готово искључиво у дигиталним траговима са Гоогле мапа.
Кроз серију ликовних илустрација уметнице Јоване Миленковић и низ јавних разговора са суграђанима и стручњацима, пројекат настоји да освежи сећање на куће које више не постоје и да подсети колико лако овакви простори нестају из свакодневног памћења града.
Фокус пројекта није реконструкција архитектуре у класичном смислу, већ реконструкција атмосфере свакодневног живота и осећања везаних за некадашњи Нови Сад.
Пројекат „Улица Пап Павла“ реализује се у оквиру Програма подршке неформалним групама, који спроводе Новосадска новинарска школа и ЦЕКОС из Сонте.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.