Овом изложбом и каталогом, ауторке Јасмине Јакшић Субић, вишег кустоса, овај легат наставља идеју о приближавању публици, стручној и широј јавности, предмета које чува у свом музејском фонду.
Након Збирке ликовних уметности, Збирке знамења, Збирке грамофонских плоча и Збирке књига, у 2025. години публика ће бити у прилици да сагледа и Збирку фотографија.
Комплексан и хетероген садржај Збирке обухвата цео век фотографске продукције, од краја 19. века до девете деценије 20. века, током ког је фотографија постала важан део визуелне културе и средство бележења различитих аспеката живота.
Кроз ову Збирку може да се испрати и њена комерцијализација, развој техничких достигнућа, приступачност широј публици и коришћење за потребе портретисања, документовања догађаја и стварања личних успомена.
Главни корпус Збирке фотографија чине предмети из заоставштине Павла Бељанског коју су његови наследници поклонили музеју 1966. године.
Од тада до данашњих дана број фотографија у Збирци се увећавао додатним поклонима из породице дародавца, затим уметника из колекције, њихових наследника и пријатеља Спомен-збирке, али и преданим кустоским радом.
Данас се у њој чува више од 400 предмета, већином документарног карактера, разноврсних по величини, техничкој изради и садржају.
Они представљају сачувана сећања на историјске периоде, људе, ситуације, односе, пределе, предмете…
Изложба је замишљена као полазна тачка за будућа истраживања и позив за стручну и ширу јавност да кроз сагледавање прошлих тренутака из живота и искустава других људи, открију своје приче.
Изложбу прати каталог према дизајну Вељка Дамјановића, дигитални материјал изложбе потписује Минт Медија, док је ауторка дизајна изложбене поставке Александра Решњак Пешић, „Радионица Ателијер“.
Пoставка ће бити отворена до 25. јануара 2026. године.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.