Сава Ипић, заборављени новосадски сликар

У Музеју града Новог Сада, поводом Дана града, недавно је отворена изложба слика Саве Ипића, новосадског сликара који је остао недовољно познат, иако његова заоставштина говори да он заслужује посебно поглавље у историји новосадске ликовне уметности.

културе.рс • 8. фебруар 2024.

културе.рс

Назив изложбе описује га као ”ликовног хроничара Новог Сада”, с обзиром да је свој живот провео у том граду, који је уједно био и један од најчешћих мотива његових слика.

Како је четкицом ”ухватио” тренутке овог града, његове слике јесу својеврсни документи, који нам показују како су Нови Сад и његова околина изгледали између 1920. и 1960. године.

Нажалост, његово име временом је заборављено, иако је био део врхунских уметничких кругова тог времена, о чему сведочи и то да је својевремено излагао и у Павиљону Цвијете Зузорић, у којем су се окупљали неки од најважнијих уметника тог доба.

”Сава Ипићје скрајнут сликар, био је скрајнут и деценијама за живота. Припадао је неком другом ешалону уметника. Ипак, важан је за Нови Сад, јер је он аутентично новосадски сликар, био је тематски везан углавном за Нови Сад и околину, Фрушку гору и околна села”, каже за Културе.рс Љиљана Лазић, ауторка ове изложбе.

Према њеним речима, он се може сврстати у заборављену генерацију сликара у коју се убрајају Александар Кумрић или Александар Џигурски – својевремено активне новосадске сликаре, који нису ушли у сталне поставке.

Није се много мицао из родног места, где је рођен пре 130 година, у Текелијиној улици, на Подбари, иако је имао прилике, с обзиром да је као младић био шегрт у фотографском атељеу у Бечу.

Но, његов боравак тамо прекида Велики рат. Након завршетка рата, 1919. године уписује Уметничку школу у Београду, у генерацији са Васом Поморишцем, Михајлом Петровим, Зором Петровић и другима.

Незадовољан начином образовања у Београду, већ догодине одлази поново у Беч, у приватну школу сликара Фрелиха, а након две године одлази на Ликовну академију у Краков.

”Немамо податак о томе да ли је тамо дипломирао, али након што се вратио у Нови Сад, убрзо се укључио у ликовни живот”, истиче Лазић.

Већ 1927. прикључио се Удружењу ликовних уметника Србије и учествује на шестој Југословенској изложби у родном граду, а све до 1939. године одржао је пет самосталних и учествовао на седам колективних изложби југословенских и војвођанских уметника у Новом Саду, Београду и Сомбору.

Стваралаштво

”Излагао је на изложбама пре и после Другог светског рата, био је веома активан. Излагао је пејзаже, мртве природе и портрете, али највише је очувано пејзажа, ведута Новог Сада, и то тадашње периферије, тачнијеАлмашког краја и Подбаре, Дунавске обале и пределе око канала”, каже кустоскиња.

На изложби можете видети и велики број његових аутопортрета, што говори о његовом карактеру – био је уметник окренут себи, благе нарави, тих и интровертан човек, никада склон сукобима и увек посвећен свом крају и комшијама.

Његов стил, супротно од тема његових слика, није уједначен.

”Можемо рећи да у његовим сликама имамо мешавину стилова, због чега је критичарима био најпроблематичнији, будући да је радио према свом осећају. Зато су измешани  рецидиви сецесије, постимпресионизма и реализма. Неке слике су веома пастозне, друге имају веома глатку фактуру”, каже Љиљана Лазић, и додаје:

”Као сликар се није развијао попут нпр. Шербана или Коњовића. Није примао туђе утицаје него је сликао на свој начин. Након Другог рата, није желео да се уклопи у соцреализам”.

Многи војвођански уметници, излаз из соцреализма потражили  су у пејзажном сликарству и темама из окружења,Ипић је само наставио да негује препознатљив стил који га је карактерисао као ”ликовног хроничара Новог Сада”.

Од 1945. до 1958. одржао је две самосталне изложбе и учествовао је на десет колективних изложби УЛУВ-а и УЛУС-а у Новом Саду и Београду, а у међувремену је добио награду Главног извршног одбора АПВ за допринос сликарству и завичајној култури.

Бавио се и педагошким радом, у Школи примењене уметности,где је био професор појединим новосадским сликарима, попут Емила Боба.

Преминуо је у Новом Саду 1958. године, где је и сахрањен, на Алмашком гробљу.

Његове највеће заоставштине налазе се у Галерији Матице српске и у Музеју града Новог Сада.

”Верујем да се десетине слика налазе по новосадским кућама на Подбари и у Алмашком крају, јер је он врло радо давао слике комшијама и пријатељима. Ових дана су нам се јавили грађани који поседују његове слике”, истиче Љиљана Лазић.

Једина постхумна ретроспективна изложба одржана је у 1979. године у Културном центру Радничког универзитета.

Неупадљив учесник

Сава Ипић, као неупадљив учесник епоха у којима је стварао, као аутентично локални сликар, био је снажно привржен граду у којем се родио.

Ниједан аутор није попут њега, пре и касније, није забележио изглед Подбаре и Алмашког краја, за које је био доживотно везан.

Иако његове слике нису увек наилазиле на одобравање и похвалу међу ликовним стручњацима и критичарима, заоставштина од неколико стотина слика и вајарских дела у приватном и музејском власништву, СавуИпића чини посебним поглављем у историји новосадске ликовне уметности.

Изложба ће бити отворена до 7. априла и можете је погледати сваког дана, осим понедељком од 10 до 18 часова.

#изложба #историја #Музеј града Новог Сада #Нови Сад #Сава Ипић #сликар

теме >

најновије >

Нада Савковић

филолог

Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.

Владимир Бајић

”Градитељи Новог Сада”

”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.

теме >

Дон Кихот: Роман овековечен балетом

27. март 2024.

мишљења >

најчитаније >

студенти >

Недеља шпанског језика у Новом Саду: Стручни скупови, радионице и предавања

13:15

сећања >

За њега су говорили да је ”неморалан и саблажњив”, а запамћен је као један од најбољих сликара своје генерације

9. април 2024.

имате вест?
пишите нам!