“Савремен музеј је постао место дијалога”

Чини се да је све несвакидашње у вези са отварањем дуго најављиване нове сталне поставке у Галерији Матице српске.

културе.рс • 24. октобар 2024.

ГМС

Чини се да је све несвакидашње у вези са отварањем дуго најављиване нове сталне поставке у Галерији Матице српске.

Публика са нестрпљењем ишчекује суботу, 26. октобар, када ће моћи да види “Ревизију колекције”.

У више наврата, поменут је нови, динамичан концепт – уместо традиционалног хронолошког, посетиоци ће сада моћи да иду од сале до сале, посматрајући историју уметности кроз различите теме.

Мада није то једина необична ствар.

Стална поставка имала је и своју “претпремијеру” – када ју је обишао француски председник Емануел Макрон.

“Макрон је имао ту част да први види ову поставку, односно да му покажемо један сегмент са два модула. То је била права проба, да видимо да ли смо урадили добар посао и да ли је идеја коју смо замислили функционална, и током те посете се показало да јесте”, каже за Културе.рс управница Галерије Матице српске Тијана Палковљевић Бугарски. 

Мада тематски конципирана, у новој сталној поставци је након ревизије остао део који је традиционалан, могло би се рећи и музејски конзервативан, који се на научни начин бави презентовањем установе и развоја српске уметности новијег доба. 

“Ми смо установа која је другачија и посебна, због чега је уводни део посвећен концепту идентитета установе. Када смо водили Макрона као странца, некога коме смо требали да представимо Галерију Матице српске, место и улогу српске културе у ширем контексту, тај део је функционисао. Обилазећи део “Биографија установе” и “Хронологија”, заиста смо успели да му представимо све особености и посебности наше установе и српске уметности у целини”, додаје Палковљевић Бугарски. 

Тада је и Галерија осветљена нешто другачијим светлом, а њен је утисак да је јавност тог момента постала свеснија постојања ове установе, да ће се отварањем сталне поставке још више повећати интересовање, нарочито код шире публике. 

“Та посета за нас јесте била важна, као својеврсна повера концепта, али исто тако и као један неплаћени маркетинг”, кроз смех поручује управница.

фото: Мартин Цандир / ГМС

К: Том приликом изнели сте председнику Француске и неколико предлога?

Један од предлога био је гостовање изложбе “Зографско сликарство”, односно представљање српске уметности прве половине 18. века у музеју “Клини” у Паризу. То је њихов национални музеј средњег века који је недавно адаптиран, налази се у простору некадашње цркве, али је добио модерн оквир. Из искуства знамо да су зографи нешто што увек привуче највећу пажњу стране публике, те сам предложила председнику Макрону да та изложба гостује код њих у Паризу, јер се српско зографско сликарство великим делом ослања на средњовековну традицију византијске уметности, а оно што повезује европске народе, јесте управо средњовековна историја. Зато сви заједно треба да инсистирамо на томе као на елементу који показује јединство европског континента. Он се тиме, верујем, искрено одушевио. Јако је дуго стајао испред “Благовести”, наше најстарије иконе, која му је привукла пажњу, најпре у естетском смислу.

С друге стране, предложила сам мању изложбу, Шумановића и Пусена, с обзиром да је Шумановић написао чувени текст “Зашто волим Пусеново сликарство”. Верујем да захваљујући Шумановићу највећи број Срба зна за Пусена, те да је то фантастична веза коју треба искористити – два уметника из различитих епоха, који, када занемарите стилске карактеристике њихове уметности, и те како имају сличности. Код Шумановића се утицај Пусена јако лепо осликава. Једном мањом изложбом, као што је била изложба Климта и Паје Јовановића, са четири слике би се могли представити ти односи. У Србији имамо једно Пусеново дело, што би било интересантно за француску публику, да види слику коју до сада нису видели, и уз Шуманвићева дела, покажемо како две културе могу да комуницирају кроз два уметника из различитих епоха.

Трећи предлог односио се на изложбу српске модерне, будући да смо такву велику изложбу последњи пут имали 1972. у Grand Palais-у, на којој је представљена југословенска уметност. Сада би био прави моменат да се представи српска модерна уметност због снаге, важности и јачине утицаја коју је француска уметност извршила на развој српске уметности у том периоду, а такође је и добар пример на ком би се представио европски контекст Србије у 20. веку, управо кроз дела ликовне уметности која би могла да се изложе по заједничком концепту свих значајнијх националних музејских установа, пре свега Народног музеја, Музеја савремене уметности, Музеја Југославије и Галерије Матице српске. То би била заиста репрезентативна изложба каква дуго дуго није виђена, а какву је српска уметност заслужила.

фото: Мартин Цандир / ГМС

К: Но, да се вратимо на сталну поставку, да ли сте коначно “ревидирали” колекцију?

Ревизја колекција значи да смо у протеклом периоду, приликом обележавања 175 година, сачинили ревизију и своје колекције, али и делатности Галерије. На темељима тог знања и искуства смо овом изложбом, која је заправо визија Галерије Матице српске за 21. Век, понудили другачији приступ представљању, тумачењу и разумевању ликовне уметности. Ото Бихаљи Мерин написао је књигу “Ревизија уметности”, где је покушао другим очима да сагледа оно што су најзначајнији моменти цивилизације, будући да се бавио и античком уметношћу, и уметношћу старог века, кроз заиста широк пресек. Учинило ми се да је реч “ревизија” моћна јер у себи садржи кретање уназад, али и визију, поглед унапред. Зато смо се одлучили за тај назив. Тако је и подељена поставка: први спрат је ревизија, а други визија. Важно је познавати себе, добро сагледати све своје вредности, квалитете и мане, да би знали у којем се смеру треба даље развијати. 

У том смислу, “ревизија” значи то да смо на темељима изложби које смо реализовали у последњих десетак година, покушали да то искуство пренесемо и у конципирање нове сталне поставке, да она буде атрактивна, другачија, иновативна, да за публику буде место и учења, али и размишљања, промишљања и високих естетских вредности.

фото: Мартин Цандир / ГМС
фото: Мартин Цандир / ГМС

К: Чини се да темељ ове “ревизије” проистиче из монографије “Понос нације. 175 година Галерије Матице српске“?

Идеја монографије се заправо и налази у делу поставке “Биографија установе”, односно “Идентитет установе”, где подједнако причамо о томе како је текао развој колекције у хронолошком смислу. Верујемо да су национални музеји места, где се кроз дела ликовне уметности гради национални идентитет. Први део биографије управо то показује. Како се мењала политика откупа и прикупљања уметничких дела, што се у ком периоду прикупљало и како се то данас са временске дистанце ишчитава. Насупрот томе, у делу “Идентитет колекције” бавимо се са три особености које су специфичне за нас. То су стипендисти, јер ниједан други систем, као што је Матица српска, није стипендирао уметнике и на тај начин их везивао касније за себе, најпре говоримо о Урошу Предићу и Паји Јовановићу као првим стипендистима, али и уметницима који су читав живот остали везани за рад Матице српске и Галерије. Велики добротвори као посебност која је показала важност ангажмана и улоге појединца у развоју националних установа, што је одлична порука за савремено доба, поготово сада када настају нове задужбине, неке старе се враћају, те како сваки појединац може да учествује у развоју националне културе, да ли је остављујући своје целокупно богатство као Богдан Дунђерски Матици српској, или кроз остављање одређених уметничких дела или кроз остављање своје задужбине која стипендира нпр. будуће сликаре. 

Свако од нас може да да свој мали допринос, јер управо кроз ликове свих тих људи и установе, видимо да културу чине људи. Поклон збирке, као још једна особеност – то је почело још са Савом Текелијом и његових 11 породичних портрета, па све до последње две, поклон збирке Драгише Брашована и поклон збирке Саве Степанова, које показују да кроз племениту идеју поклањања и остављања, уметници, њихови наследници, и колекционари, могу да оставе траг у вечности о себи и својим претходницима. 

фото: Мартин Цандир / ГМС

К: Зашто сте се одабрали тематски концепт за нову сталну поставку?

То је велика новина. Бројни музеји у свету су радили тематске поставке. Тренутно, Национална галерија у Лондону ради тематску поставку, Национална галерија у Глазгову… У нашој поставци специфичан је модуларни систем, где смо цео изложбени простор поделили на седам целина, и свака од тих целина је променљива. То значи да је поставка флуидна, да она у тим сегментима може да се мења у зависности од тога како публика реагује. Од тема које се покажу као интересантне за публику или нас, могу да настану много веће изложбе, док оне теме које се можда покажу неинтересантним, тешким или досадним, можемо заменити неким другим темама. Лепота овог приступа јесте што можемо да мењамо једну салу или цео модул и на тај начин пружимо публици и себи да дела постају доступнија, да извлачимо неке друге слике из нашег депоа, или да у сарадњи са другим установама надопуњујемо и мењамо поставку. На тај начин се термин “стална поставка” губи, постаје динамична поставка која стално може да има некакве промене.

То даје публици могућност да долази више пута, да не буде оптерећена тиме да мора да обиђе целу поставку у једном даху, већ да могу да бирају своју руту по жељи и гледају те сегменте одвојено, а да им то опет даје повод да се у Галерију Матице српске враћају изнова. 

фото: Мартин Цандир / ГМС

К: Несвакидашњи је и концепт отварања, које ће трајати 24 сата….

Концепт 24 сата је порука коју желимо да пошаљемо овом поставком, да покажемо себе као отворен, динамичан музеј, који може да понуди различитим типовима публике различите ствари. Због тога свако има могућност да у та 24 сата себи креира јединствено искуство. За некога ће то бити класично отварање које ће се десити од 20 часова, уз примерене говоре. Неко ће желети да буде део гужве социјалног догађаја, док ће део публике уживатии да слуша музику. У одабиру музичког програма заједно са Еxит фестивалом, направили смо својеврсну музичку ревизију, уз ди-џеја који пушта музику са погледом на прошлост, МКДСЛ. Такође ће наступити и новосадска звезда, ди-џеј Ланна, млада Новосађанка која се на нови начин бави уметношћу.

Насупрот томе, у званичном програму свечане седнице која ће се одржати уочи отварања, наступиће Рита Кинка, пијанисткиња, која ће извести дела класничног композитора на свој начин, што је опет нека врста ревизије. Публика ће моћи да доживи нешто другачије, а то је да дође ноћу у музеј или рано ујутру, и изаберу оно што их занима. Дан након отварања презентоваћемо све теме, које ћемо у наредним месецима развијати, а једном недељно, односно сваки викенд биће посвећен једном модулу.

Желимо да укажемо на мултидисциплинарност пројекта, мноштво тема и мноштво нас који смо учествовали у креирању ове сталне поставке. Нема једног аутора, него је резултат тимског рада, дубоког промишљања, консултација са рецензентима, са музејским мислиоцем Сандром Дебоном и коначно, сарадње у делу посвећеном скулптури, с једним од најзначајнијх савремених вајара, Мрђаном Бајићем. Наш приступ је дубоко утемељен у нашем прошлом и досадашњем раду, отворен за иновације, али исто тако и за критике и  сугестије оних који су експерти у датој области, из чега је произашао концепт који је другачији, иновативан и смео, али стручно јасан и утемeљен.

фото: Мартин Цандир / ГМС

К: Стиче се утисак да је отварање нове сталне поставке прекретница у раду Галерије…

Чинило нам се да смо, када смо обележавали 175 година, један период заокружили и да је сада било неопходно понудити нови музеј. Током свих ових година које су иза нас, ми смо потврдили своје уверење да музеј није само место које чува слике, конзервира и рестаурира, већ да је музеј место за дијалог. Видимо Галерију Матице српске као место дијалога, место на коме се постављају питања, место на коме се нуди одговор и место на коме се заправо води дијалог између прошлости и садашњости кроз уметност или са уметношћу. Сматрам да је ово нова ера, и да ће они, који буду обележивали једног дана 200 година Галерије, управо почети од ове тачке, прекретнице, која је слика тренутног стања и капацитета наше установе, резултат смене генерација, другачијег усмерења и погледа на уметност, који није дошао изненада променом једног човека, већ је дубоко утемељен у искуству претходне две деценије.

#галерија матице српске #разговор #ревизија колекције #стална поставка #тијана палковљевић бугарски

мишљења >

најновије >

Нада Савковић

филолог

Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.

Владимир Бајић

”Градитељи Новог Сада”

”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.

теме >

Од урбанизације до „урбанизације“: Све новосадске железничке станице

5. новембар 2024.

мишљења >

најчитаније >

студенти >

“Како промовисати продати своја дела”: Предавање Горана Бајазетова на АУНС

28. октобар 2024.

сећања >

Како је основана једина српска гимназија у Угарској?

8. октобар 2024.

имате вест?
пишите нам!