Изложба представља избор Карлових скулптура, мањег и средњег формата, осмишљених тако да функционишу као целина у смањеном, салонском обиму, али и да прикажу пуну изражајну снагу ових радова.
Поставка омогућава посетиоцима фокусирано сагледавање Барањијевог рада, у којем емајл-лак не функционише само као завршни слој, већ као активни ликовни елемент који дефинише и трансформише скулптуру.
Изложбу допуњују ауторске фотографије Марије Ердељи, које кроз медиј фотографије не документују само скулптуре, већ их додатно интерпретирају, представљајући детаље већих формата и наглашавајући вибрантност боје емајл-лака кроз пажљиво промишљену игру светлости и сенки.
Стваралаштво Карла Барањија не може се посматрати изван контекста његовог дугогодишњег животног и уметничког партнерства са Златом Марков-Барањи.
Њихов однос превазилазио је оквире класичне сарадње и подразумевао дубоко духовно, интелектуално и уметничко прожимање.
Посебан акценат стављен је на радове настале током шездесетих година 20. века, који данас чине део Легата Карла и Злате Барањи и представљају зрелу и заокружену целину у његовом опусу.
Реализацијом ове поставке отвара се питање савременог вредновања уметничког наслеђа и његовог поновног увођења у јавни и културни простор.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.