Промоција публикације почиње у 18 часова, а књизи че, поред аутора, говорити рецензенткиња књиге проф. Јована Милутиновић, драмски педагог Театра младих „Мишоловка“ Ибро Сакић и музејска саветница СЗПБ Милица Орловић Чобанов.
Књига је произашла из докторске дисертације одбрањене у јуну 2024. године на Филозофском факултету у Београду.
Издање представља први свеобухватни научни рад у региону који систематски обрађује концепт музејског театра, које отвара простор за размишљање о томе како музеји могу постати динамични центри културе, где се наслеђе не само чува, већ и живи кроз интеракцију са публиком.
Спомен-збирка Павла Бељанског је захваљујући сарадњи са Театром младих „Мишоловка“ прерасла у центар примене музејског театра у Србији.
Од 2019. реализоване су четири представе инспирисане значајним личностима из историје легата.
Театар младих „Мишоловка“ и Спомен-збирка Павла Бељанског добили су Посебно признање НК ИЦОМ-а Србија (2025) за изразито квалитетну употребу интерпретативних алата у очувању феноменолошког аспекта културне баштине.
Након промоције књиге, у 19 часова биће изведена представа „Цуца и Богдан. Неизречено.“, 25 пут од краја 2024 године.
Инспирисана је биографијама и пријатељством уметника Љубице Сокић и Богдана Шупута, чија дела су заступљена у уметничком фонду Спомен-збирке, као и историјским и друштвеним околностима у којима су живели.
Кроз спој документарног и поетског, представа отвара скривене слојеве пријатељства и стваралачке чежње, оживљавајући причу о двоје уметника чији су се путеви укрштали између од Београда, Париза до Новог Сада.
У оквиру представе сцене се сливају у једну која се није десила у реалном животу.
Истражујући најинтимнију преписку уметника, глумци суптилно проничу у њихове карактере и емоције и креирају догађај који се није догодио, сцену опраштања смештену у 2026. годину.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.