Сесил Вајсброт овогодишња добитница Међународне награде за књижевност „Александар Тишма“

Ову одлуку донео је жири који је радио у саставу: председница Илма Ракуза, Карл-Маркус Гаус (Аустрија), Владислава Гордић Петковић (Србија), Матијас Енар (Француска) и Ласло Мартон (Мађарска).

културе.рс • 7. јун 2024.

фото: Dominique Coté

Добитница награде Сесил Вајсброт је књижевница, есејисткиња, преводитељка и новинарка из Француске, рођена 1954. године као дете пољско-јеврејских родитеља у Паризу, где и данас живи. 

Њен деда је страдао у Холокаусту.

Створила је обимно и цењено дело како у Француској, тако и у иностранству. 

Већина њених есеја и неколико романа, попут “Издаје” или “Тоталног помрачења”, тематизују Холокауст и тишину генерација о трауматичним догађајима из прошлости – како у Француској тако и у Немачкој.

За роман “Nevermore” у преводу на немачки језик добила је Лајпцишку књижевну награду (2022) и Награду „Књига године“ (2024). 

Добитница је и Награде Берлинске академије за књижевност и уметност (2016).

Међународну награду за књижевност „Александар Тишма“ добила је за целокупни књижевни опус.

Чланица је Немачке академије за језик и књижевност.

Пише романе, радио-драме и есеје.

Подсећамо, у најужем избору за Међународну награду за књижевност „Александар Тишма“ било је осам познатих европских писаца: Сесил Вајсброт, Слободан Шнајдер, Ласло Вегел, Сергеј Жадан, Анџеј Стасјук, Татјана Цибулеак, Александар Хемон и Семездин Мехмединовић. 

Претходни добитници ове награде су Ласло Дарваши (2019) и Давид Албахари (2022).

#александар тишма #књижевност #награда #нови сад #сесил вајсброт

вести >

најновије >

Нада Савковић

филолог

Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.

Владимир Бајић

”Градитељи Новог Сада”

”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.

теме >

Свечано отворена Спомен-збирка Павла Бељанског: ”Филантропија као врхунски чин патриотизма”

18. јун 2024.

мишљења >

најчитаније >

студенти >

Изложбе студената завршне године Академије уметности 

18. јун 2024.

сећања >

„Реч реформа, у Србији беше само она реч којој значење нико није дубље осећао, а мало ко ју је и разумевао”: Стерија, писац и реформатор који је био испред свог времена

1. јун 2024.

имате вест?
пишите нам!