Поставка ће бити отворена за публику од данас у свим просторима од 18 до 20 часова, док ће од 31. октобра бити доступна у радном времену појединачних простора.
Кустоскиња пројекта је Светлана Младенов.
Пројекат истражује на који начин се искуства и изазови деведесетих рефлектују у савременој скулптури, као и како се идеје скулптуралности данас преиспитују кроз простор, материјал и процесуалност уметничког чина.
У оквиру поставке биће приказана дела 56 уметника:
У Дистрикту, у простору Атељеа 61, поставка ће бити отворена до 16. новембра, а приказани су радови уметника Здравка Јоксимовића, Божице Рађеновић, Драгане Илић, Оливере Парлић Карајанковић, Горана Деспотовсоги, Весне Перуновић, Дејана Димитријевића, Игора Антића, Маје Ракочевић Цвијанов, Милорада Миће Стајчића, Милице Ружичић, Габриела Глида, Милете Продановића, Јелице Радовановић и Дејана Анђелковића, Чедомира Васића, Славољуба Цаја Радојчића, Ђорђија Црнчевића, Владимира Перића, Нине Коцић, Драгољуба Раше Тодосијевића, Селмана Тртовца, Жељке Момиров.
У објекту Биро, у Дистрикту, пистака ће такође бити отворена до 16. новембра, где ће публика моћи да види радове Срђана Апостоловића, Добривоја Крговића, Растислава Шкулеца, Драгана Ракића, Саше Панчића, Предрага Кешеља, Босиљке Зиројевић, Косте Богдановића, Олге Јеврић, Мире Бртке, Ане Бешлић, Мирославе Којић, Драгослава Крнајског, Томислава Тодоровића, Наде Денић, Звонимира Сантрача, Слободана Којића, Драгана Војводића, Душана Петровића, Слободана Ере Миливојевића, Гордане Каљаловић, Зорана Тодоровића и Лане Васиљевић.
У слободном простору Дистрикта, до 16. новембра биће приказани радови Бранислава Николића и Александра Станојевића Кемпе.
Радови Адриен Ујхази, Радоша Антонијевића, Иване Ивковић, Стевана Којића, Марице Радојчић, Иване Ракиџић и Лее Видаковић биће изложени у Галерији СУЛУВ до 8. новембра, док ће у Малом ликовном салону бити представљени уметници Душан Оташевић и Мрђан Бајић до 21. октобра.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.