”Слика која легитимише наше право на постојање”: Изложба ”Благовештенски сабор Влаха Буковца” отворена је у Музеју Војводине

На овој изложби приказано је дело чувеног сликара Влаха Буковца ”Благовештенски сабор”, које је украдено пре три деценије, тачније 1993. године из дворца породице Дунђерски у Челареву, депанданса Музеја Војводине.

културе.рс • 17. мај 2024.

културе.рс

”Ово дело немерљивог културно-историјског значаја било је изложено у оквиру депанданса Музеја Војводине, на сталној поставци дворца у Челареву , одакле је украдено. Након готово три деценије, и сазнања о томе где се слика налази, заједничким деловањем више институција и установа културе, она је враћена у Музеј августа 2022. године”, истакла је директорка Музеја Војводине Тијана Станковић Пештерац.

Прецизније, слика је пронађена у Цириху пре две године и враћена у Србију, када је била изложена на један дан у овом Музеју, пре него што је послата на рестаурацију.

”На овој изложби приказујемо је у новом руху, након што је подвргнута сложеним поступцима конзервације и рестаурације. Како би се приступило конзервацији, било је неопходно применити бројне форенизчке технике које су у крајњем случају довеле до егзактне потврде аутентичности дела”, додала је Пештерац.

Поред ове слике, у оквиру поствке могу се видети и бројни документи везани како за сам сабор, на којем су учествовали виђенији Срби тог времена, међу којима су Светозар Милетић, патријарх Јосиф Рајачић, а део поставке је и писмо којим је 1901, поводом четири деценије Сабора, слику поручио Петар Николић, загребачки трговац уметнинама и издавач, са намером да је потом репродукује и дистрибуира у виду олеографије.

”Сада Буковца поново реактуелизујемо кроз ово дело и тиме га уврштавамо пантеон наших великана који су оставили најзначајније национално-патриотске родољубиве иконе, у рангу Предићевих и Јовановићевих. Сама слика је идентитеска, она визуелним језиком легитимише српско право на постојање у 19. веку, као и у ранијим вековима, када је у питању територија Јужне Угарске , односно Српске Војводине”, истакао је историчар уметности Игор Борозан.

Према његовим речима, то се огледа кроз визуру представника пречанских Срба и њиховог националног пантеона, те је њена вредност и културно-историјска.

”Слика говори више од хиљаду речи, она легитимише наше право на постојање на овом територију и у ранијим вековима и чини средишњи део изузетног триптиха, који чине три славне слике –  ”Мајска скупштина” Павла Симића, ”Благовештенски сабор”, а завршава се са славном сликом Анастаса Боцарића ”Велика народна скупштина 1918.”. Оне потврђују да је родољубива, национална, патриотска нит визуализована и овековечена за трајна времена, и сведочи о културном, политичком, националном, правном, идентитетском и сваком другом основу Срба са ових територија и чини се да ће, након ове успешне акције, она и даље учвршћивати тај идентитет у нашем заједничком, национланом памћењу”, додао је Борозан.

Председница Владе Војводине Маја Гојковић истакла је да је Благовештенски сабор ”био последњи покушај организованог деловања против бечког двора, никада вољног да изађе у сусрет захтевима Срба из Бачке, Барање, Срема и Баната”.

„На том црквено-народном сабору били су присутни готово сви важни представници српске културе, науке, интелигенције, свештенства и народа са простора аустријског царства. Уместо тражене политичко-територијалне аутономије, Срби су тада морали да прихвате само црквену аутономију, али су овај сабор, као и Мајска скупштина пре њега, били увод и снажан подстицај за борбу за присаједињење Краљевини Србији“, рекла је председница Гојковић.

Изложба ће бити отворена до 10. септембра.

погледајте још

#благовештенски сабор #влахо буковац #изложба #Музеј Војводине #Нови Сад

теме >

најновије >

Нада Савковић

филолог

Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.

Владимир Бајић

”Градитељи Новог Сада”

”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.

теме >

Свечано отворена Спомен-збирка Павла Бељанског: ”Филантропија као врхунски чин патриотизма”

18. јун 2024.

мишљења >

најчитаније >

студенти >

Изложбе студената завршне године Академије уметности 

18. јун 2024.

сећања >

„Реч реформа, у Србији беше само она реч којој значење нико није дубље осећао, а мало ко ју је и разумевао”: Стерија, писац и реформатор који је био испред свог времена

1. јун 2024.

имате вест?
пишите нам!