У два термина, у 13 и 17 часова, о поставци ће говорити студенткиње историје уметности Ана Видић Милица Чаировић.
Ова поставка отвара причу о једној од најважнијих црквених и културних институција код Срба у нововековном периоду и о свету који се око ње градио више од три века.
Кроз изложена дела, прати се један дуг и сложен пут – од скромних икона, до раскошних иконостаса, развијеног портретног сликарства и уметности која је носила и духовну и друштвену поруку свог времена.
То је уметност која није настала само као израз вере, већ и као начин да се сачува идентитет, историја и положај једне заједнице у оквирима Хабзбуршке монархије.
У њој се препознају различити утицаји европских уметничких центара, али и јасан континуитет православне традиције, која је те утицаје прилагођавала сопственом визуелном језику.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.