Сунчане зиме Саве Шумановића

Постоји веровање да је зима годишње доба пуно злих духова, хладна, залеђена и мрачна - годишње доба без светла и сунца, у којем је све мртво, и природа и душа.

културе.рс • 3. јануар 2024.

фото: Галерија слика ”Сава Шумановић” Шид

Сава Шумановић је својим зимским пејзажима, у које тако искрено уткао свој доживљај овог годишњег доба развејао сва веровања.

Предео на Шумановићевим зимским пејзажима није сурова зима, ништа није залеђено ни сурово хладно, већ светло, осунчано. 

Снег није бео, јер на њему небо рефлектује своје плаветнило. Ти плавичасти тонови, упркос томе што плава боја важи за хладну боју пригушеног звука,  рефлектовани по снегу оживљавају пејзаж.

Зимски дан у подне, на његовим сликама шидске зиме, миран je и спокојан.

Tај ухваћени тренутак, који траје, изнова и изнова, обнавља  се скоро сто година пред очима сваког новог посматрача.

Спомен-збирка Павла Бељанског

Повратак у Шид

Након три париска периода, двадесетих година, где учи у чувеној школи Андреја Лота, излаже и ствара своје ремек дело „Пијана лађа”, после свог личног менталног слома, Шумановић долази у Шид, место свог детињства и одрастања. 

Шиду, који ће врло ретко посећивати, за време свог школовања у Загребу и боравака у Паризу, враћа се заувек.

Разлози његовог напуштања Париза није његов неуспех, јер како  је Коста Страјнић, историчар уметности и критичар рекао:  

„Треба истаћи да ниједан југословенски сликар није досад пожњео у Паризу, средишту уметности, веће успехе”.

Некада је Шумановић, у Париз понео сремску светлост, а повратком у Срем донео је са собом париско искуство зрелог сликара.

Он се враћа, у свој Срем, свој завичај, у Шид. Долази у своје окружење које је утицало на формирање његове личности и моралних вредности створених у грађанској породици у којој је одрастао, карактеристичних за оне време и културу.

Природа постаје велика тема Шумановићевог сликарства. Она је за њега спасење, исцелитељ, упориште и тренутак вечности.

Са својом осећајношћу, сензибилитетом али и искуством, у свом завичају нашао се пред природом сам, без посредника, суочивши се са њом и животом непосредно. 

Напуштајући „оригиналност по сваку цену”, сматрао је да је  искупљење једино у истини опажања и искреном осећању.

Спомен-збирка Павла Бељанског

Пејзажи – једноставни, блистави и светли

Шумановић као уметник великог талента и знања, имао је моћ да у слику пренесе свој доживљај света који посматра, и то сведено на најједноставнији запис, онако како то може једино велики уметник.

Он природу не доживљава само оком већ и духом. Сликајући свој доживљај природе, он заједно са њом на својим платнима траје, ненаметљиво и скромно. 

Природа за њега више није нешто што треба мењати, такмичити се с њом већ разумети.

Слика није само представа која треба да замени свет, већ равноправно с њим опстане.

Галерија слика ”Сава Шумановић” Шид

Шта каже Шумановић

Вративши се у Шид, Шумановић трага за новим стилом. Мотиви се некако намећу сами из природе, света и свог доживљаја оног што га окружује, о чему пише:

„Данас радим стил који зовем сам пред собом ”како знам и умем – стил”, који није ни академски, а ни левичарски него онакав, какав ми га мотив, моје знање и моје расположење диктира… Нисам наставио свој стил из Париза, него сам морао да пронађем начин који ће дати најбоље ту светлост и јасноћу сремске крајне. Оно делује  ведро, јасно, као ни један други крај, који сам до сада видео”.

Шидски крај Шумановић је описао као најсликовитији и најлепши:

„Тај шидски крај је најсликовитији крај и мени најлепши. Његово сунце и светло учинили су да ћете моје слике наћи опет ведрим и јасним”.

Галерија слика ”Сава Шумановић” Шид

А шта каже критика

Пјер Крижанић, познати карикатуриста али и сликар, писац и ликовни критичар, који је добро познавао Саву Шумановића, сматрао га је једним од најзанимљивијих појава међуратног сликарства. 

О Шумановићевом ставу према природи он пише да из свих његових слика предела  разних годишњих доба „избија неодољива потреба да природу прикаже онако како је види, онако како се она приказује осетљивом и навикнутом сликарском оку” и наглашава де је Сава Шумановић, „један од ретких савремених сликара  који слика сунце, док је оно по неком неразумљивом предубеђењу са већине платна наших млађих сликара нестало”.

Нису сви били благонаклони, па тако Јован Поповић, песник, присталица социјалне уметности, критикује Шумановића али и Крижанића:

„Нико не може рећи да Шумановић не влада занатом. Не треба га омаловажавати. Али ако такво сликање одговорни критичар, као симпатични Пјер, назива великом уметношћу, а сликара „најближим природи” од сви наших сликара, онда то није ствар преко које се сме прећи”, наглашава Поповић, додајући да „поред друштвених и материјалних успеха постоји и уметност”.

Поповић је своје писање, које се у основи чини више идеолошким него објективним посматрањем, очигледно сматрао одговорним, без обзира колико је далеко било од уметности и Шумановићеве озбиљности и одговорности.

Шумановић је о критици врло рано изградио своје мишљење:

„Желим слику која ће бити јединствена, логична и хармонична. Колико је у људској могућности и нашој снази трудићемо се да дођемо једном до тих решења, премда је тешко доћи до ма каквих резултата у земљи где се замењује са сликарством банална анегдота; где је слика одмах добра само ако је насликана револуција са црвеним, белим, црним барјацима, или жена у кавани, жена пред каваном, декадент итд. Треба овде силан напор воље да се остане чисти сликар.”

погледајте још

Напредак и повратак

Периоди у Шумановићевом сликарству обично се означавају као „напредак” и као „повратак”. 

У овом првом периоду Шумановић ствара своју сликарску предоџбу света, и тај нови створени свет смешта у границе свога платна. Овај свет има везе са спољним, стварним светом једино што га је створио човек. На овим делима егзистира једна нова аутономна стварност, без непосредног угледања на спољни свет.

У другом периоду, периоду „повратка”, он слика „оно што види тако како свако види”. 

Успоставља један непосредан, присан однос пре свега са природом, где он у основи прихвата старе дефиниције према којој је сликарство приказивање унутрашњег у форми спољашњег, постојећег, стварног.

Ма којој фази његовог сликарства дајемо предност, а то је велика и тешка дилема, Шумановић као  уметник остаје различит и изузетан. 

#зима #Нови Сад #пејзаж #Сава Шумановић #сликар #Шид

теме >

најновије >

Нада Савковић

филолог

Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.

Владимир Бајић

”Градитељи Новог Сада”

”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.

теме >

Дон Кихот: Роман овековечен балетом

27. март 2024.

мишљења >

најчитаније >

студенти >

Недеља шпанског језика у Новом Саду: Стручни скупови, радионице и предавања

13:15

сећања >

За њега су говорили да је ”неморалан и саблажњив”, а запамћен је као један од најбољих сликара своје генерације

9. април 2024.

имате вест?
пишите нам!