Тамбурашки мјузикл “Пало иње, пао снег”, премијерно 6. октобра у Позоришту младих

Инспирисан текстом Вање Чобанова, који је адаптирао неприкосновени мајстор мелодрама Стеван Копривица, представу је режирао Даријан Михајловић.

Љубавна прича између тенора и сопрана, у коју се умеша један баритон – а како изгледају љубав и све њене препреке у овом случају, причаће нам глумци: Вања Јовановић, Дарко Радојевић, Кристина Савков, Алекса Илић, Иван Ђурић и Саша Стојковић.

Музику Јована Адамова уживо ће изводити тамбурашка банда “Белет”. 

“Пре две-три године написао сам двадесетак нумера на одабране стихове Вање Чобанова. Намера је била да преплавимо медије новом грађанском музиком. Да култивишемо естраду. Док је Данило Нинковић са тамбурашким ансамблом “Велос” снимао демо снимке, осетио сам да многе песме могу да припадају заједничкој причи. Предложио сам Вањи Чобанову да он ту причу осмисли и повеже већ снимљене песме. У року од недељу дана имали смо готов мјузикл – тамбурашки мјузикл”, каже Адамов.

Костимографкиња је Милица Грбић Комазец, сценографкиња Весна Поповић, а кореографкиња Иста Степанов.

 “У Новом Саду сам, пре 23 године, режирао своје прво музичко дело. Био је то онај шкотски комад, чије се име не изговара у позоришту. Сада поново радим музички комад, који није класичан, али у њему има сериозности коју не очекујете када чујете тамбурице. У питању је дивна љубавна прича, с аутентичном војвођанском емоцијом”, речи су редитеља Драгана Михајловића. 

Како истиче, наш театар ретко тематизује љубав. 

“Филмови и серије – да, али је у позоришту ретка. Чини ми се да је то зато што људи мисле да је љубав патетична, она им делује као нека излизана емоција која се везује за неке несрећне Русе, што се самоубијају, или Гетеовог Вертера који се због љубави, такође, убије. То је нека лажна патетика, која се данас “не носи”, није у моди. Али када се људски односи вивисецирају у неким другима медијима, као што су серије и филмови, видимо да је љубав главна тема свега, свег програма. Од оног базичног, теленовела, до озбиљнијих формата, љубав је преживела на филму, у серијама. У позоришту ју је заиста мало, а како ја волим да радим на ономе чега нема, ево сада зидам једну представу о љубави”, додаје.

Према његовим речима, у представи ће сигурно бити и “бар три музичка хита, која ће се убудуће наручивати и за које ће људи мислити да су традиционалне, а не компоноване песме”. 

“За мене је посебно дирљиво што их је компоновао Јоца Адамов, јунак мог детињства, човек који је био срце “Музичког тобогана” уз који сам провео своје најлепше дечје године. Јако ми је драго да је и даље виталан и посвећен музици. Спој музике и текста у овој нашој представи донео јој је посебну атмосферу и магију, које ће заробити срца гледалаца”, закључује редитељ.