”Уметничка дела са поруком” – не пропустите изложбу о фасадној скулптури у Малом ликовном салону

Вредни архитектонски и културно-историјски објекти сачињавају важан део културног наслеђа, а фасаде и фасадна декорација представљају њихов саставни део.

културе.рс • 28. новембар 2023.

културе.рс

Фасадна орнаментика се радила како би зграде биле украшене, а  за њихово извођење били су задужени мајстори-зидари. 

Међутим, на неким фасадама се налази и декорација за чију је реализацију био неопходан школован уметник, односно скулптор, јер скулптуре и рељефи нису само украси на фасадама већ и изузетна уметничка дела.

Овакве богато украшене фасаде управо се могу видети на улицама Новог Сада – неки од аутора ових скулптура и рељефа били су наши познати вајари као што су: Ђока Јовановић, Злата Марков Барањи, Карло Барањи, Михаљ Кара, Сретен Стојановић, Тома Росандић и др.  

Њихова дела, која нам представља изложба ”Лице града – фасаде Новог Сада” у Малом ликовном салону, заокружују изглед грађевина који потписују наше, Новосађанима добро познате архитекте, попут Драгише Брашована, Ђорђа Табаковића, Милана Секулића, Данила Каћанског и других.

Ова изложба представља фасадну скулптуру и рељефе на објектима прве половине 20. века, који су направљени у стилу модерне.

Сви они имају архитектонске и културно-историјске вредности, због чега су неки од њих уврштени у културна добра. 

Скулптурални и рељефни украси су саставни део фасадне декорације једне грађевине, али се могу посматрати и као самостална уметничка дела. 

Без обзира што се фасадна декорација не може одвојити од саме грађевине, јер она представља њен саставни, украсни део, неки њени елементи као што су скулптуре и рељефи, могу се и самостално посматрати и изучавати. 

Ова ликовна дела немају само декоративну функцију, већ представљају уметничка дела са поруком и  углавном се налазе на прочељима зграда. 

”Када се говори о фасадној скулптури, оно што је приказано на овој изложби настало је у периоду од једне деценије, између 1930. и 1940. године прошлог века. Питање које ми је пало на памет јесте како се за тако мали број година догодило нешто што би се, са историјско-уметничке стране могло тумачити, као врста развоја самих аутора и дела”, истакао је историчар уметности Владимир Митровић на отварању изложбе.

Према његовим речима, иако се ради о свега неколико аутора, у питању је  ”чврста скупина врло добрих и квалитетних уметничких дела”.

Митровић на помиње да је већи број скулптура направљен за приватне објекте.

”То говори о томе да су они који су правили зграде хтели да своје грађевине украсе, и у крајњој линији, да можда боље прођу на тржишту, али пре свега да оставе неки траг”, додаје.

Развој скулптуре у Војводини

Развој скулптуре у Војводини, може се пратити од 1895. године са представљањем прве самосталне изложбе вајара Ђорђа Јовановића у Новом Саду, првог школованог српског вајара. 

У то време, до Првог светског рата, углавном се појављују мађарски вајари који долазе у Војводину и раде по поруџбини. 

У периоду после Првог светског рата, изложбена активност је интензивнија, па се тако организују групне и самосталне изложбе скулптура у већим градовима Војводине, као што су Нови Сад, Суботица, Зрењанин и Сомбор, где своје скулптуре излажу Карло Барањи, Злата Марков-Барањи, Михаљ Кара и др. 

”Изложба је првенствено посвећена вајарима и њиховом стваралаштву које је оставило траг у српској скулптури током првих деценија 20 века, у тренутку када је скулптура била у сенци сликарства. У том периоду сликарске изложбе су биле посећене и имале су своју публику, док су изложбе скулптуре биле ретке, а још ређе поруџбине”, истакла је једна од аутора изложбе Ивана Нешков Репић.

У међуратном периоду, поред њих, на овом простору стварају и друга значајна имена у области вајарства. 

Тома Росандић и Сретен Стојановић, који се после Другог светског рата баве и педагошким радом, као професори прихватају нову генерацију младих уметника-вајара у чијим се делима јавља модеран израз.

С обзиром да још увек није утврђен тачан број ових дела и да нема довољно података о ауторима скулптура и рељефа на фасадама прве половине 20. века, истраживање ове области и мапирање вредних културно-историјских објеката и њихових уметничка дела важни су за проучавање културног наслеђа Новог Сада, наглашавају аутори изложбе.

Изложбу су приредили Ивана Нешков Репић, Мариа Силађи, Аница Драганић и Јован Блат.

У Малом ликовном салону, изложбу ”Лице града – фасаде Новог Сада”, можете погледати до 3. децембра. 

погледајте још

#архитектура #вајарство #декорација #Нови Сад #рељефи #уметност #фасадна скулптура

теме >

најновије >

Нада Савковић

филолог

Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.

Владимир Бајић

”Градитељи Новог Сада”

”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.

теме >

Свечано отворена Спомен-збирка Павла Бељанског: ”Филантропија као врхунски чин патриотизма”

18. јун 2024.

мишљења >

најчитаније >

студенти >

Изложбе студената завршне године Академије уметности 

18. јун 2024.

сећања >

„Реч реформа, у Србији беше само она реч којој значење нико није дубље осећао, а мало ко ју је и разумевао”: Стерија, писац и реформатор који је био испред свог времена

1. јун 2024.

имате вест?
пишите нам!