„Уметност у служби вере“: Отворена изложба о Карловачкој митрополији у ГМС

Ове годне навршава се више од три века од успостављања Карловачке митрополије, једне од најзначајнијих верских, културних и политичких институција у историји српског народа, али и јубилеј два века од оснивања Матице српске.

Управо ово био је повод за нову изложбу која у фокусу има црквену уметност Карловачке митрополије, која припада најсложенијим целинама српске уметности новог века, аутора историчара уметности проф. др Владимира Симића и кустоскиње ГМС др Александре Человски.

 „Све ово има за циљ да се укаже на сјај и славу Карловачке митрополије која је трајала готово два века и на њене одјеке у савременом тренутку како би се потврдила снага високих вредности које мењају друштво на боље кроз веру, образовање, економски развој, уметност и стваралаштво. На тим основама успешно се гради и чува национални идентитет, а уметност је ту да нам то потврди и да нас подсети на оне вредности које трају и остављају траг у времену”, истакла је на отварању управница ГМС Тијана Палковљевић Бугарски.

Развитак Карловачке митрополије трајао је више од два столећа, у историјском и симболичком простору у коме су се укрштали вера, политика, образовање, друштвена репрезентација и национална свест. 

У иконостасима, зидном сликарству, портретима, графици и ентеријерима храмова обликовала се јавна слика ове црквене институције, њен духовни ауторитет, историјско памћење и место српске заједнице у Хабзбуршкој монархији.

„Карловачка митрополија показује да приближавање Европи не мора нужно да значи губитак идентитета. Напротив: духовни и културни живот Србије оснажен је овим сусретом, који сведочи да отвореност према Европи и верност сопственој традицији нису међусобно супротстављени, већ се могу међусобно допуњавати и обогаћивати“, истакао је амбасадор Аустрије Кристијан Ебнер.

„Посебна вредност Карловачке митрополије огледа се у чињеници да је она била не само црквена тековина већ и културолошки веома сложени систем унутар кога су били обликовани образовање, књижевност, уметност и јавни живот српске заједнице. У њеном окриљу развијала се једна од најрепрезентативнијих целина српске нововековне уметности, која је кроз иконопис, зидно сликарство, графику, примењену уметност и портретно сликарство изграђивала визуелни израз духовног ауторитета, историјске свести и културног идентитета српског народа“, поручио је епископ моравички Тихон.

Целокупна уметност Карловачке митрополије развијала се као дуг процес преображаја православне слике у политичким, друштвеним и културним условима који су се непрестано мењали. 

Почела је у свету скромних зографских икона, малих парохијских храмова и обновљених манастира, а завршила се у добу академског сликарства, историјских композиција, патријаршијских дворана, официјелних портрета и симболистички обојених религиозних представа. 

Мењали су се стилови, средишта утицаја, наручиоци и уметнички идеали. 

Основна потреба остала је трајна: да се у слици сачува вера, учврсти заједница и покаже њено место у историји. 

Карловачка митрополија била је црквена управа, културни оквир и простор у коме су архијереји, монаси, грађани, приложници, интелектуалци и уметници обликовали један од најважнијих видова српске нововековне визуелне културе. 

Њена уметност показује снагу православне традиције да се развија кроз додир са Кијевом, Бечом, Пештом, Минхеном и Римом, преводећи различите утицаје у сопствени језик. 

У томе је њена историјска вредност: у везаности за духовно средиште и у способности да прихвати нове облике знања, укуса и јавне културе.

Уједињењем српских црквених области 1920. године завршена је историја Карловачке митрополије као засебне институције, али су њени сјај и слава оставили трајан отисак у српском разумевању вере, уметности и историје.