Поставка се одржава у години када се навршава више од три века од успостављања Карловачке митрополије, једне од најзначајнијих верских, културних и политичких институција у историји српског народа, али и јубилеј два века од оснивања Матице српске.
Аутори изложбе су проф. др Владимир Симић, историчар уметности и др Александра Человски, кустоскиња Галерије Матице српске.
Црквена уметност Карловачке митрополије припада најсложенијим целинама српске уметности новог века.
Њен развитак трајао је више од два столећа, у историјском и симболичком простору у коме су се укрштали вера, политика, образовање, друштвена репрезентација и национална свест.
У иконостасима, зидном сликарству, портретима, графици и ентеријерима храмова обликовала се јавна слика ове црквене институције, њен духовни ауторитет, историјско памћење и место српске заједнице у Хабзбуршкој монархији.
Целокупна уметност Карловачке митрополије развијала се као дуг процес преображаја православне слике у политичким, друштвеним и културним условима који су се непрестано мењали.
Почела је у свету скромних зографских икона, малих парохијских храмова и обновљених манастира, а завршила се у добу академског сликарства, историјских композиција, патријаршијских дворана, официјелних портрета и симболистички обојених религиозних представа.
Мењали су се стилови, средишта утицаја, наручиоци и уметнички идеали.
Основна потреба остала је трајна: да се у слици сачува вера, учврсти заједница и покаже њено место у историји. Карловачка митрополија била је црквена управа, културни оквир и простор у коме су архијереји, монаси, грађани, приложници, интелектуалци и уметници обликовали један од најважнијих видова српске нововековне визуелне културе.
Њена уметност показује снагу православне традиције да се развија кроз додир са Кијевом, Бечом, Пештом, Минхеном и Римом, преводећи различите утицаје у сопствени језик.
У томе је њена историјска вредност: у везаности за духовно средиште и у способности да прихвати нове облике знања, укуса и јавне културе.
Уједињењем српских црквених области 1920. године завршена је историја Карловачке митрополије као засебне институције, али су њени сјај и слава оставили трајан отисак у српском разумевању вере, уметности и историје.
На изложби, поред дела из колекције Галерије Матице српске, публика ће имати прилику да види дела из Музеја српске православне цркве у Београду, Српског црквеног музеја у Сентандреји, Народног музеја Србије, Музеја Војводине, Војног музеја у Београду, Музеја града Београда, Народног музеја Панчево, Народног музеја Кикинде, Народног музеја Зрењанина, Градског музеја Вршац, Епархије бачке, Епархије сремске, Епархије банатске, Епархије будимске, Епархије темишварске, Музеја СПЦ – Епархије загребачко-љубљанске и Историјског-уметничког музеја у Бечу.
Изложбу ће обогатити разноврстан пратећи програм петком у 19 сати и кустоска вођења викендом у 13 и 17 сати.
Такође, изложбу ће пратити и породични водич за родитеље са децом.
Поставка ће бити отворена до 27. септембра.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.