„Уметност у служби вере“: Изложба о Карловачкој митрополији у ГМС

Изложба „Уметност у служби вере: сјај и слава Карловачке митрополије“ биће отворена у петак, 5. јуна од 20 часова, у Галерији Матице српске.

културе.рс • 3. јун 2026.

фото: ГМС

Поставка се одржава у години када се навршава више од три века од успостављања Карловачке митрополије, једне од најзначајнијих верских, културних и политичких институција у историји српског народа, али и јубилеј два века од оснивања Матице српске.

Аутори изложбе су проф. др Владимир Симић, историчар уметности и др Александра Человски, кустоскиња Галерије Матице српске.

Црквена уметност Карловачке митрополије припада најсложенијим целинама српске уметности новог века. 

Њен развитак трајао је више од два столећа, у историјском и симболичком простору у коме су се укрштали вера, политика, образовање, друштвена репрезентација и национална свест. 

У иконостасима, зидном сликарству, портретима, графици и ентеријерима храмова обликовала се јавна слика ове црквене институције, њен духовни ауторитет, историјско памћење и место српске заједнице у Хабзбуршкој монархији.

Целокупна уметност Карловачке митрополије развијала се као дуг процес преображаја православне слике у политичким, друштвеним и културним условима који су се непрестано мењали. 

Почела је у свету скромних зографских икона, малих парохијских храмова и обновљених манастира, а завршила се у добу академског сликарства, историјских композиција, патријаршијских дворана, официјелних портрета и симболистички обојених религиозних представа. 

Мењали су се стилови, средишта утицаја, наручиоци и уметнички идеали. 

Основна потреба остала је трајна: да се у слици сачува вера, учврсти заједница и покаже њено место у историји. Карловачка митрополија била је црквена управа, културни оквир и простор у коме су архијереји, монаси, грађани, приложници, интелектуалци и уметници обликовали један од најважнијих видова српске нововековне визуелне културе. 

Њена уметност показује снагу православне традиције да се развија кроз додир са Кијевом, Бечом, Пештом, Минхеном и Римом, преводећи различите утицаје у сопствени језик. 

У томе је њена историјска вредност: у везаности за духовно средиште и у способности да прихвати нове облике знања, укуса и јавне културе. 

Уједињењем српских црквених области 1920. године завршена је историја Карловачке митрополије као засебне институције, али су њени сјај и слава оставили трајан отисак у српском разумевању вере, уметности и историје.

На изложби, поред дела из колекције Галерије Матице српске, публика ће имати прилику да види дела из Музеја српске православне цркве у Београду, Српског црквеног музеја у Сентандреји, Народног музеја Србије, Музеја Војводине, Војног музеја у Београду, Музеја града Београда, Народног музеја Панчево, Народног музеја Кикинде, Народног музеја Зрењанина, Градског музеја Вршац, Епархије бачке, Епархије сремске, Епархије банатске, Епархије будимске, Епархије темишварске, Музеја СПЦ – Епархије загребачко-љубљанске и Историјског-уметничког музеја у Бечу.

Изложбу ће обогатити разноврстан пратећи програм петком у 19 сати и кустоска вођења викендом у 13 и 17 сати. 

Такође, изложбу ће пратити и породични водич за родитеље са децом.

Поставка ће бити отворена до 27. септембра.

#галерија матице српске #изложба #нови сад #сјај и слава карловачке митрополије #уметност у служби вере

вести >

најновије >

Душко Стојановић

академски сликар и графичар

Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.

Вида Огњеновић

редитељка и књижевница

„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.

теме >

„Сеоба Срба“ какву данас познајемо није била она коју је патријарх желео: Прича о слици Паје Јовановића

17. август 2026.

мишљења >

најчитаније >

студенти >

Отворена завршна изложба студената АУНС: Додељене годишње награде

15. јул 2026.

сећања >

Слава, трагедија и доброчинство: Животна прича Меланије Бугариновић

21. март 2026.

имате вест?
пишите нам!