”Уметност је солидарна да помогне човеку”

Изложба ”Без назива: Скулптура после скулптуре” која ће у понедељак бити отворена у оквиру Европске престонице културе Темишвар 2023, представиће савремену српску скулптуру.

културе.рс • 24. јул 2023.

фото: приватна архива

Кустос изложбе, ликовни критичар Сава Степанов, објашњава да је назив ”Без назива” произашао управо из широког спектра тема којима се бави данашња српска скулптура, те да је тешко истаћи која је најзначајнија.

Истовремено, рад младог уметника Ђорђа Марковића акцентује проблематику „no title“ у савременој уметности, па је преузет за наслов ове темишварске изложбе. 

Пуно је тема да бисмо се могли определити за одређени назив. Основна намера изложбе јесте да се начини пресек кроз актуелну српску скулптуру „у проширеном пољу“ која је изузетно занимљива: она најчешће није дефинисана као јединствени облик већ је збир више садржајних елемената и различитих материјала а њено прецизније одређење је инсталација. Таква „скулптура после скулптуре“, својим фрагментизованим облицима, својом распршеношћу, својим комбинацијама и манипулацијама ауторитативно образлаже и „филозофира“ феномене и манифестације нашег данашњег живљења – концептуално, формално, естетски, етички”, наглашава Степанов.

Како Степанов наводи, током друге половине претходног века скулптура у Србији је, као што се то дешавало у европским и светским уметничким дестинацијама, своје чврсто упориште изналазила у друштвеним околностима тог периода. 

На крају двадесетог века долази до бурних и значајних промена. 

Осамдесетих година гео-политичке поделе у свету су постале видљиве,  деведесетих се СФРЈ распада на најболнији могући начин, после демократских промена 2000-те наступа период транзиције српског друштва а истовремено је започет снажни технолошки бум… 

Сва та историјска дешавања су прерасла у  процес вишедеценијске транзиционе кризе која се претворила у стање, у  начин нашег егзистирања и деловања.

У таквим околностима чврста форма се дезинтегрише, фрагментизује; уместо целовитог облика појављују се инсталације а појачавају се концептуална разматрања, док се након 2000-те, условљено  експанзијом технологије унутар саме уметности одвијају снажни транзицијски процеси ка новим медијима. 

Изложба је организована кроз сарадњу галерије Бел Арт са уметничком асоцијацијом Триаде из Темишвара. 

Ради се о дугогодишњој сарадњи која показује потребу да се дела наших и румунских уметника приказују на гостовањима у Србији и Румунији али и на неким заједничким наступима у Паризу. 

”То само показује колико су проблеми и теме данашње уметности унифициране, баш као што су  идентични проблеми света у коме живимо”, истиче.

Петар Сибиновић, фото: Бел арт

К: ”Скуплтура после скулптуре” објављује човеково осећање несигурности, крхкости и фрагилности. Да ли тај осећај произилази само из изазова које нам поставља неизвесна будућност?

Наше микроокружење, локална збивања су, захваљујући светским (и унутарњим) политичким збивањима и информацијској технологији – изједначени са глобалном ситуацијом.   Сваки човек данас мора да буде заинтересован за велике светске теме – ми смо принуђени да бринемо светске бриге јер ће можда већ сутра започети нови светски рат – како о томе говоре светски медији. Такође,  животно смо заинтересовани колико ће наука напредовати и донети нови технолошки ум који ће нам, како то обично бива испрва бити од помоћи, а онда, као што се у историји већ дешавало, то добро ће врло лако бити преточено у опасност која ће драстично мењати човекову судбину. За све је могуће окривити актуелну политку и њену неподношљиву лакоћу (ауто)деструктивности.  Уместо да се баве „поправљањем“ света који су немилосрдно  девастирали штитећи „вредности“ крупног капитала и филозофију долара, данашња генерација политичара се упушта у ратне претње, у санкционисање оних који се  томе супротстављају. Човек-појединац је узнемирен јер више не постоји могућност да се ишчупа из глобалне ситуације која је све гора и све напетија, јер већ сутра може почети нови светски рат, како нас о томе обавештавају медији. У сваком случају човек данашњице је сведен на ресурс који се користи за испуњавање претензија удруженог крупног капитала и корумпиране политике.  У таквим околностима данашњи човек је узнемирен и уплашен а његова душа истински пати. 

К: Како је човек ”увучен” у мноштво најбизарнијих манипулација корумпираних политичара, великих корпоративних система и злочесто употребљаване медијализације – која је улога уметности у таквом окружењу?

Уметност је у том контексту једина област која се брине о човеку, његовој патњи, његовом достојанству.Уметник се бори за промену светa настојећи да га учини бољим и сношљивијим. Такве намере се сматрају можда и утопистичким, али су директном посматрачу уметничког дела извор делотворног дијалога. Када данашњи уметник ствара ново дело, он хтео – не хтео залази у подручје животне актуелности. Уметник више нема, као некад у предмедијалистичко доба, ореол изузетника и генија – он је наш савременик, грађанин, он је један од нас. Његови мотиви и  теме су блиске сензибилитету данашњег човека. Уметник бира своје „теме“ онолико колико и оне њега, али их он систематизује  концептуализује, филозофира, критикује, делује субверзивно, проналази и препоручује принципе којих се можемо држати у хаотичном свету да бисмо сачували властито достојанство, интегритет и витализам. 

Весна Перуновић, Анђела Грабеж – фото: Бел арт

К: Да ли треба да очекујемо од уметности да смири ветрове ”помахниталог света” или да пронађе сопствени мир у ”помахниталом свету”?

Уметност не може да смири помахнитале ветрове. У изложби имамо неколико тематских сегмената који су смештени у појединачним просторима – оне су насловљене „Људи“ у првој изложбеној просторији;  у наредна два простора су дела која говоре „О политичкој и друштвеној транзицији“, потом је ту „Експресионистички одговор“ , затим поставка “ Кућа-дом“, у претпоследњој соби су скулптуре и инсталације једноставног наслова ”Структура”, док последњи (или први) сегмент изложбе чини целина  „Нове технологије – од материјалног ка нематеријалном делу“. Тим насловима којима се именују одређени садржаји или формално-стилске целине, желео сам да прикажем способност нове „скулптуре после скулптуре“ да се бави нашом свакодневицом а да при томе не расточи властито естетско биће, да остане убедљива и аутентична у свом дејству и животној применљивости. Јер, сама уметност директно ништа неће моћи да уради осим да понуди поводе и подстреке; да антиципира догађаје, да нам понуди рецепт како да се понашамо да бисмо опстали у овом свету.

К: Где је ”нови витализам” данас када, како тврдите, нема доминантних тенденција у уметности, већ имамо ”распрскавање смисла”?

Ово није најкризнији период у историји, али је психолошки „кризнији“ од пређашњих утолико што знамо за сваку невољу у сваком „светском буџаку“. Раније нам те глобалне вести нису биле надомак и наша психа није била толико оптерећена – данас је то систем спојених судова који нам растаче мисао и интегритет нашег властитог живљења… Нови витализам је, чини се, у разложном реаговању на импулсе света и уметности, на настојању да се човек што више придржава дијалектичких принципа и процеса на којем је заснован основни животни принцип.

Горан Деспотовки - фото: Бел арт

Андреја Петраковић - фото: Бел арт

Маја Ракочевић Цвијанов - фото: Бел арт

К: Презасићење…

Мислим да је битно указати на значајне ауторе и дела наше данашње уметности која је плод реаговања на импулсе савремености а изложбу „Без назива – скулптура после скулптуре“ у Темишвару је постављена с уверењем да њоме дијагностификују битни феномени егзистирања  савременог човека и друштва током, још увек почетних година, треће деценије 21. века.  Српска уметност је уметност изузетног потенцијала. Због тога сам уверен да су одабрани уметници одиста репрезентативни, без обзира на генерацијску припадност;  да у својим делима  јасно дефинишу визуелно-пластичку аутономију својих скулптура (после скулптуре), те да су њихова дела набијена смисленим коментарима о карактеру света и времена у коме живимо. Дакле, ова изложба има своје приоритете – да буде адекватна слика стања, да буде критична, да експресивно делује ма одређене појаве али и да понуди рационалистичке поруке кроз различите теме и идеје, да се конструктивним начелима супротставља идејама деструкције, да у домену технолошке уметности изнађе јасне концептуалне и естетско-етичке поруке…

Заправо, уметност је солидарна да помогне човеку а целокупна изложбена акција је усмерена против оних актуелних збивања и тенденција у које нас "усисава" крупни капитал, разјарени капитализам и глобалистички погубна политика, политика која све више и више својом неразумношћу делује деструктивно потцењујући и гушећи чак и најбитније цивилизацијске вредности и мерила.

#Без назива #Бел арт #галерија #изложба #Нови Сад #Скулптура после скулптуре #Темишвар #Триаде

мишљења >

најновије >

Нада Савковић

филолог

Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.

Владимир Бајић

”Градитељи Новог Сада”

”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.

теме >

Свечано отворена Спомен-збирка Павла Бељанског: ”Филантропија као врхунски чин патриотизма”

18. јун 2024.

мишљења >

најчитаније >

студенти >

Изложбе студената завршне године Академије уметности 

18. јун 2024.

сећања >

„Реч реформа, у Србији беше само она реч којој значење нико није дубље осећао, а мало ко ју је и разумевао”: Стерија, писац и реформатор који је био испред свог времена

1. јун 2024.

имате вест?
пишите нам!