У првом предавању, које ће одржати проф. др Владислава Гордић Петковић, биће речи о Вирџинији Вулф и студији „Шекспирове сестре” књижевне историчарке Рејми Таргоф, односно о томе како се историја женског стваралаштва стално изнова допуњава и преиспитује, те је, по речима проф. др Владиславе Гордић Петковић, и предмет спорења дифузних перспектива учесница у грађењу женске књижевне историје.
У програму учествује и глумица Соња Дамјановић, првакиња Драме у Српском народном позоришту, која ће читати изабране одломке прозних дела ауторки.
„Флуидна природа женског деловања подразумева да се свака премиса подвргава накнадним пропитивањима. Безмало читав век након есејистичких истраживања Вирџиније Вулф, Рејми Таргоф ће студијом која носи наслов “Шекспирове сестре: како су жене писале ренесансу” (2024) указати на то да у ренесансном периоду енглеске књижевности женска традиција постоји, макар у лику четири знамените жене (Мери Херберт, Емилије Ланијер, Елизабет Кери и Ен Клифорд): но вредност њиховог дела није само у чињеници да су стварале књижевност пишући, преводећи, водећи дневнике или бринући о рукописима других – већ и у томе, указује Таргоф, што су се идентификовале као књижевнице. Вирџинија Вулф, тврди професорка Таргоф у уводном поглављу, у време када је писала “Сопствену собу” није знала готово ништа о упечатљивим књижевним делима која је мала група жена писала, и у многим случајевима и објављивала, негде у Шекспирово време. Ове су сјајне песме и драме, преводи и историјски списи вековима били изгубљени или заборављени. Али Вулф је касније наишла на писање једне од ових жена и одлучно га одбацила као тривијално””, истиче проф. др Владислава Гордић Петковић.
Владислава Гордић Петковић (1967) је редовна професорка на Филозофском факултету у Новом Саду.
Области њеног научног истраживања су савремена енглеска и америчка књижевност, Шекспирово стваралаштво и дигиталне технологије.
Бави се компаративним изучавањем српске и страних књижевности, пише књижевну критику и преводи са енглеског.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.