Фасадна керамика у Војводини кроз три века: Изложба Друштва архитеката Војводине у Свилари

Изложбу ауторa др Богдана Јањушевића, др Владимира Кубета и др Исидоре Амиџић је приредило Друштво архитеката Војводине.

Тема изложбе је употреба керамичких елемената односно фасадне декорације израђене од керамике од краја 19. века до савременог доба у војвођанској архитектури.

Масовнија употреба фасадне керамике у архитектури коинцидира са појавом новог стилског израза у уметности крајем 19. и почетком 20. века који доноси веома разнолике утицаје.

Једна од најинтересантнијих и најстаријих зграда где је обилато коришћена фасадна керамика јесте Владичански двор у Новом Саду. 

Већи део површине све три уличне фасаде, обложен је керамичким плочицама. 

Пројекат је урадио Владимир Николић 1899, а зграда је довршена 1901. године. 

Овде је очигледан покушај архитекте Николића да се инспирисан средњовековном архитектуром, стилским изразом приближи „српском националном стилу“.

Фасадну керамику су на већини здања које су пројековали, користили архитекти Деже Јакаб и Марцел Комор. 

Њихово дело је Јеврејска синагога у Суботици, једно од најзначајнијих остварења на прелому векова у Војводини, која је завршена 1902. године као први објекат јеврејске синагоге у тзв. “мађарском стилу”. 

Након изградње синагоге настављају да развијају исти стилски израз, промовишући употребу фасадне керамике као декорацију.

Међу најинтересантнијим делима ове епохе спада породична палата Ференца Рајхла, где употреба раскошне „жолнаи“ керамике достиже врхунац.

У другој половини 20. века поново оживљава употреба фасадне керамике.

Карактеристичан пример је Зграда Правосудних установа која је саграђена по пројекту Мирослава Крстоношића у Новом Саду 1961. године. 

Модерно компоновано монументално здање доноси естетске, функционалне, технолошке и техничке новине у објекте сличне намене тог времена. 

Танки бетонски испуст се понавља у правилном вертикалном ритму фасаде, док зелена, жута, бордо и бела керамика на фасади доприноси њеној препознатљивости.

Зора Митровић-Пајкић такође користи керамику на фасадама објеката које пројектује у Новом Саду између 1960. и 1966. године, а то су зграда „Гвожђар“ у Железничкој улици, Институт Машинског факултета, данас Факултета техничких наука и две стамбене куле на Булевару ослобођења.

На самом крају 20. века настају монументалне зграде као што су стамбено-пословни објекат архитеката Миленије и Дарка Марушића и управна зграда НИС-а Александра Кековића, Зорана Жупањевца и Ивана Пантића, обе на Булевару ослобођења у Новом Саду, на којима је обилато коришћена фасадна облога од керамике. 

И у савременој архитектури у првим деценијама 21. века наставља се употреба керамичких елемената на фасадама.

Изложба ће бити отворена до 3. јануара 2025. године.